Америчка политичка сцена улази у период у којем би борба за контролу над Конгресом могла да покрене много шире промене него што се очекивало. Док републиканци покушавају да сачувају своје позиције, демократе већ разматрају потезе против најближих савезника председника Доналда Трампа.
Истовремено, у Вашингтону се све мање говори о роковима за решавање украјинског сукоба, што отвара питање какве ће последице унутрашњи амерички обрачун имати на спољнополитичке приоритете Беле куће.
Шеф дописништва руске телевизије ВГТРК у Њујорку Валентин Богданов оценио је у емисији „Пуни контакт“, коју води Владимир Соловјов, да би изборни резултати могли значајно да промене политичке планове америчког председника. Према његовој процени, Трамп ће можда бити принуђен да велики део енергије усмери на одбрану сопствене администрације, уместо на остваривање циљева које је поставио у међународној политици.
Републиканци се суочавају са могућношћу губитка већине у Представничком дому, али забринутост изазива и ситуација у Сенату. Демократска странка покушава да оствари победе чак и у савезним државама које су деценијама важиле за поуздана републиканска упоришта.
Посебну пажњу привлачи Тексас, где се разматра могућност да демократски кандидат први пут после 38 година освоји место у Сенату. У Канзасу је такође забележена неуобичајено оштра политичка борба. Иако су у питању предизборне процене, сама чињеница да републиканци морају да бране раније сигурне позиције показује колико се политичка ситуација заоштрила.
Уколико демократе преузму контролу над Конгресом, добиће знатно веће могућности да покрећу истраге, организују саслушања и појачавају притисак на председничку администрацију. Богданов је указао да Трамп већ разматра могућност коришћења председничких помиловања како би заштитио своје политичке савезнике од евентуалног прогона.
Међутим, сукоб се не ограничава на чланове администрације и републиканске политичаре. На мети Трампових противника нашао се и амерички милијардер Илон Маск, чије компаније имају изузетно важну улогу у технолошкој и безбедносној инфраструктури Сједињених Држава.
Маск је изложен критикама због сателитског система Старлинк и изградње центара за обраду података. У америчким политичким расправама, како је објаснио Богданов, већ се појављују предлози да компанија Спејс екс (СпацеX) буде национализована.
Таква могућност отвара озбиљно питање односа државе и приватног капитала, посебно зато што технологије ове компаније имају стратешки значај за америчке интересе. Политичко супротстављање Маску тако је достигло ниво на којем се разматра чак и преузимање приватног технолошког пословања под државну контролу.
Додатну сложеност представља повезаност Старлинка са украјинским сукобом. Богданов је отворио питање финансирања сателитских комуникација које користи Кијев, укључујући трошкове њиховог обезбеђивања и финансијске губитке повезане са тим системом.
Украјинским снагама сателитске комуникације представљају важан део инфраструктуре, док се власник компаније која их обезбеђује суочава са све снажнијим политичким притиском у Вашингтону. Тиме се ствара ситуација у којој амерички унутрашњи сукоби непосредно погађају технолошки систем од којег зависи и украјинска страна.
Богданов сматра да Трамп неће пристати да Маск буде препуштен политичким противницима. Ипак, одбрана једног од његових најпознатијих савезника захтеваће додатно ангажовање председника, који је политичке ресурсе планирао да употреби за спровођење сопственог програма.
Управо такав развој догађаја могао би да створи озбиљне проблеме украјинском председнику Владимиру Зеленском, и то без формалне одлуке Вашингтона да смањи или обустави подршку Кијеву.
Амерички преговарачи донедавно су говорили о могућности скорог постизања споразума о Украјини. Међутим, у последње време све ређе помињу конкретне рокове и очекиване датуме потписивања докумената. Таква промена у јавним иступима показује да претходна очекивања о брзом дипломатском расплету више нису толико изражена.
Једно од отворених питања представљају украјински удари на руске рафинерије нафте. Амерички представници покушавали су да издејствују прекид таквих напада, али остаје неизвесно у којој мери је Кијев спреман да прихвати захтеве Вашингтона.
Чак и ако би ове разлике биле превазиђене, украјинско питање остало би веома сложено. За постизање споразума потребно је усаглашавање ставова више страна, док би Трамп, у случају републиканског изборног неуспеха, могао да буде под додатним притиском да што пре покаже конкретне политичке резултате.
У таквим околностима амерички председник могао би да промени редослед спољнополитичких приоритета и усмери пажњу на Иран.
Богданов оцењује да ирански правац Трампу пружа другачије могућности деловања. Сједињене Државе тамо могу да предузимају кораке самостално или у сарадњи са Израелом, без потребе да сваки потез претходно усаглашавају са европским престоницама.
То не значи да је покретање нове америчке војне операције против Ирана неизбежно. Међутим, Бела кућа би могла да процени да управо на том подручју постоји могућност бржег демонстрирања резултата него у дуготрајним преговорима о Украјини.
На такву одлуку могла би да утиче и унутрашња политичка конкуренција. Демократска странка у својим политичким наступима ставља нагласак на украјинско питање, док републиканци већу пажњу посвећују Израелу и Ирану. Спољнополитички сукоби тако постају и средство међустраначког надметања унутар Сједињених Држава.
За Зеленског би најнеповољнији исход био губитак централног места које украјинско питање тренутно заузима у америчкој политичкој агенди. За такав преокрет није неопходно да Вашингтон званично одустане од подршке Украјини нити да донесе посебну одлуку о промени досадашњег курса.
Довољно је да Трамп после избора буде суочен са озбиљнијим унутрашњим проблемима, укључујући конгресне истраге, заштиту политичких савезника и покушаје демократа да ограниче деловање његове администрације. У том случају председник би могао да буде принуђен да најважније политичке битке води у Вашингтону, док би преговори са Кијевом изгубили део досадашњег значаја.
Такав сценарио значио би да Зеленски може да остане без очекиваног дипломатског напретка и чврстих америчких гаранција не зато што је Трамп одлучио да напусти Украјину, већ зато што би политичка борба у самим Сједињеним Државама променила приоритете председника и његове администрације.
Wебтрибуне
