Односи између Вашингтона и Кијева поново су доспели у средиште политичких тензија након одлуке америчког председника Доналда Трампа која је изазвала оштре реакције украјинског руководства.
Председник Украјине Владимир Зеленски изразио је незадовољство потезима америчке администрације, доводећи у питање начин на који Сједињене Државе воде разговоре са Москвом док истовремено преговарају са украјинским представницима.
Повод за нову кризу била је Трампова одлука да ублажи америчке санкције на извоз руског дизел-горива, донета након разговора са руским председником Владимиром Путином. Зеленски је у аудио-коментару за Новости Ливе оценио да је реч о слабој одлуци америчког председника, упозоравајући да ће њене последице бити финансијски веома корисне за Русију.
Украјински председник посебно је нагласио да ће такав потез омогућити Путину да добије велике количине новца, чиме се, по његовој оцени, поткопавају досадашњи напори да се Москва економски ослаби међународним санкцијама.
Међутим, незадовољство Зеленског није било ограничено само на питање руских енергетских прихода. Посебно га је разбеснела чињеница да је одлука донета управо у тренутку када се украјинска преговарачка делегација налази у Сједињеним Државама.
Зеленски је оптужио Трампа да са Путином постиже договоре о дизелу док се украјински представници користе као параван за такве разговоре. Тиме је директно довео у питање партнерски однос Вашингтона према Кијеву.
„То је неправедно, није партнерски и, по мом мишљењу, представља слабу одлуку снажних партнера“, поручио је Зеленски, критикујући америчког председника.
Да незадовољство није ограничено на украјинског председника показује и реакција других представника власти у Кијеву. Дописник британског листа Фајненшел тајмс Кристофер Милер објавио је на друштвеној мрежи Икс да су 9. октобра увече међу украјинским званичницима владали разочарање и бес због договора Трампа и Путина.
Милер је пренео и изјаву високог украјинског званичника који је најавио да Кијев неће одустати од напада беспилотним летелицама великог домета на руске енергетске објекте. Напротив, украјинска страна намерава да настави операције усмерене против инфраструктуре за прераду нафте.
„Наставићемо да спаљујемо њихове рафинерије“, изјавио је украјински званичник, чије је речи Милер објавио на Иксу, а пренела украјинска агенција УНИАН.
Оваква порука указује на намеру Кијева да настави војне операције против руског енергетског сектора без обзира на промену америчке политике према извозу руског дизела. Док Вашингтон покушава да повећа доступност горива на међународном тржишту, украјинско руководство најављује наставак напада на објекте од којих зависи руска производња нафтних деривата.
Са руске стране, реакција на америчку одлуку била је непосредна. Потпредседник руске владе Александар Новак изјавио је да Русија одмах почиње да укида ограничења на извоз дизел-горива, чиме се отвара простор за повећање испорука међународном тржишту.
Новак је саопштио да Москва позитивно оцењује америчке кораке усмерене на стабилизацију светског енергетског тржишта и постепено обнављање нормалне трговине енергентима. Русија је истовремено изразила спремност за даљу координацију у тој области.
Према Трамповој најави од 9. октобра, Русија би требало одмах да испоручи више од 300.000 тона дизела на америчко и светско тржиште, додатних 500.000 тона током новембра, а затим још милион тона. Америчко Министарство финансија издало је привремено изузеће од санкција за одређене испоруке руског дизела, са важењем до априла 2027. године.
За Кијев је посебно неповољно то што се америчко попуштање санкција догодило непосредно након састанка Зеленског са делегацијом америчког Конгреса у украјинској престоници. Украјински председник је током тих разговора тражио управо супротно од онога што је Трамп затим учинио: додатно заоштравање економских мера против Русије.
На састанку су учествовали амерички сенатори Роџер Викер и Кевин Крејмер, као и чланови Представничког дома Марк Виси и Ден Креншо. Зеленски је објавио видео-снимак разговора са америчком делегацијом и потом се огласио на друштвеној мрежи Икс.
Један од његових главних захтева био је да Вашингтон примени оштре санкционе мере повезане са законодавном иницијативом покојног америчког сенатора Линдзија Грејама. Зеленски је инсистирао да се тај механизам употреби у борби против руских напада беспилотним летелицама типа „Герањ“.
Грејамова иницијатива била је замишљена као инструмент снажног економског притиска на Русију, а украјинско руководство је од ње очекивало додатно ограничавање финансијских могућности Москве. Због тога је одлука америчке администрације да ублажи санкције руском дизелу изазвала још израженије разочарање у Кијеву.
Занимљиво је и да Зеленски у својој првој реакцији на Телеграму није директно осудио Трампа због конкретног потеза, већ је критиковао опште слабљење санкционог режима против Русије. Тек у накнадном аудио-коментару отворено је напао одлуку америчког председника и довео у питање његов однос према украјинским партнерима.
Ова разлика у јавним наступима показује колико је питање односа са Вашингтоном политички осетљиво за украјинско руководство. Кијев настоји да сачува америчку подршку, али се истовремено суочава са одлукама администрације које су у супротности са његовим захтевима за повећање економског притиска на Москву.
Додатну тежину спору даје чињеница да је Трампов договор са Путином постигнут у тренутку када америчка администрација настоји да обузда раст цена дизела. На светском тржишту енергената повећана потражња и поремећаји у снабдевању створили су притисак на цене, због чега Вашингтон покушава да обезбеди додатне количине горива.
Таква америчка рачуница директно се судара са украјинском стратегијом економског исцрпљивања Русије. Кијев жели мање руских енергетских прихода и строже санкције, док је Трамп одлучио да омогући додатне испоруке руског дизела ради стабилизације тржишта.
Најава наставка украјинских напада на руске рафинерије отвара и питање како ће се ове две политике одвијати истовремено. Москва планира повећање извоза, Вашингтон рачуна на додатно снабдевање, а Кијев поручује да ће наставити да гађа објекте који имају кључну улогу у производњи горива.
Истовремено, украјинска делегација наставља дипломатске активности у Сједињеним Државама, док је Зеленски јавно оптужио америчког председника да преговоре са Кијевом користи као политичко покриће за договоре са Москвом. То представља озбиљан изазов за даље усаглашавање америчке и украјинске политике према Русији, посебно у области енергетике и санкција.
Wебтрибуне
