Председник Србије Александар Вучић рекао је да ће парламентарни избори у Србији бити одржани 18. или 25. октобра. Иако је и даље присутно "али", неминовно је да је излазак на биралишта иза ћошка. Ако ванредни парламентарни избори заиста буду одржани крајем октобра, поставља се питање како ће на њима наступити опозиција. Саговорник Нове напомиње да би опозиционе странке, које излазе на изборе, требало то да ураде само ако буду сигурне да ће прећи цензус.
Према последњим најавама председника Вучића, изборе ће расписати за неколико дана, како би они били одржани 18. или 25. октобра. Како је Нова.рс већ објавила, да би избори били одржани до ових датума, морају бити расписани најкасније 3, односно 10 септембра.
Студенти чврсто остају при свом ставу да на изборе излазе самостално, и увелико су у непроглашеној предизборној кампањи, баш као и власт. С друге стране, у опозицији ситуација је подељена.
Један део опозиционих странака подржао је студентску листу, поједине су формирале Платформу за европску Србију, док се међу некима воде разговори о могућем укрупњавању.
Када су Студенти у блокади у мају прошле године званично објавили да захтевају расписивање ванредних парламентарних избора, Демократска странка (ДС) је саопштила да подржава тај захтев и да ће све своје ресурсе ставити на располагање студентској листи, „без кандидовања било сопствене, било коалиционе листе”.
Срђан Миливојевић, лидер ДС-а, недавно је у изјави за Нову потврдио тај став и навео да ће та странка студентима уступити и места која им припадају у саставима бирачких одбора.
Зелено-леви фронт (ЗЛФ) такође је недавно саопштио да ће на предстојећим парламентарним изборима подржати листу коју буде кандидовао студентски покрет и навео да је широко окупљање око студентског покрета „тренутно најбољи начин да дође до смене власти и отварања пута за обнову демократије, владавине права и европску будућност Србије“.
Дејан Бурсаћ, виши научни сарадник на Институту за филозофију и друштвену теорију, за Нову оцењује да ли тренутно стање у опозицији може да допринесе победи студената, у овом моменту најјачем противнику актуелног режима, или им одвлачи гласове.
"Не бих то гледао кроз призму одвлачења гласова, јер сасвим је легитимно изаћи на изборе. Међутим, опозиција у Србији има један задатак, а то је да учини тај излазак на изборе таквим, да он буде изведен на компетентан и ефикасан начин, да не буде проблема у договарању и преговарању, какве смо видели претходних година", каже Бурсаћ за Нову и додаје:
"Битно је да не излазе њихове разлике у јавност јер то све гласачима шаље лошу поруку".
Бурсаћ истиче да опозиција треба да изађе на изборе само ако су сигурни да ће прећи цензус.
"И да ће моћи својом активноћу да допринесу једној врсти позитивне политичке промене у Србији, односно ако су сигурни да излазе да би после избора учествовали у политичкој промени. То су добри сигнали за гласаче и на тај начин би и они учинили смисленим тај свој излазак на изборе", каже Бурсаћ.
С друге стране,напомиње он, уколико тај излазак буде уз сталне међусобне свађе, или нападе на релацији са студентима, у питању још један лош сигнал јавности.
"Верујем да у том случају на изборима не би добро прошли и могли би једноставно да умање ентузијазма јавности. Не само да гласа за њих, него и генерално ентузијазам који се тиче неке политичке промене", сматра Дејан Бурсаћ.
А како изгледа ситуација у опозицији
Ко је какву одлуку донео, ко ће с ким, ко још није донео одлуку, шта показују истраживања, нека су од питања која интересују јавност приближавањем изласка на биралишта.
У јуну ове године формирана је Платформа за европску Србију (ПЕС). У њој се налазе Странка слободе и правде Драгана Ђиласа, СРЦЕ чији је председник Здравко Понош, Покрет слободних грађана Павла Грбовића и Грађански покрет Солидарност на челу са Гораном Јешићем.
Како је саопштено, странке у ПЕС сматрају да је на "изборима потребна јасна проевропска опција и да учешће на изборима у том формату, може допринети паду актуелног режима".
Како је Нова.рс већ писала, остаје отворена опција за још једну опозициону колону, а након што је председник Еколошког устанка Александар Јовановић Ћута открио да су у току преговори са Народним покретом Србије, Новим лицем Србије и групом грађана др Драгана Милића.
Лидери странака су за Нову поручили да циљ није затварање у једну групу, већ формирање што ширег опозиционог блока, уз остављање простора за сарадњу са другим странкама, па чак и студентском листом.
Коалиција НАДА, коју чине Нови ДСС, који предводи Милош Јовановић, и Монархисти, као и странка Ми – снага народа Бранимира Несторовића, такође је најавила излазак на предстојеће изборе.
Шта кажу истраживања
Истраживање јавног мњења које су у јуну 2026. спровели Црта и Демоцрацy Ацтион Лаб (ДАЛ) Универзитета Стенфорд наводи да би међу опредељеним бирачима (70 одсто), за Студентску листу би тренутно гласало 44.9 одсто грађана, док би за Српску напредну странку гласало 35.7 одсто, а за СПС 3.8 одсто.
Према овом истраживању, ниједна опозициона странка самостално не прелази цензус.
С друге стране, истраживање Нове српске политичке мисли (НСПМ) показује да Студентску листу подржава 39,6 одсто људи, а листу Српске напредне странке 37,5 одсто.
Цензус би, према НСПМ, самостално прешла и Социјалистичка партија Србије са 4,9 одсто.
Према истом истраживању, преко цензуса би прошле две опозиционе листе.
Евентуална коалиција Народног покрета Србије, Новог лица Србије, Еколошког устанка и Покрета за децентрализацију имала би 5,6 одсто.
Коалиција Странке слободе и правде, Срца и Покрета слободних грађана имала би 4,2 одсто.
"Избори 18. или 25. октобра"
Председник Александар Вучић изјавио је у четвртак да ће парламентарни избори бити 18. или 25. октобра и да ће се тачан датум знати у наредним данима.
Вучић већ неко време лицитира са датумом ванредних парламентарних избора, а од почетка августа обилази градове и села по Србији и у разговорима с грађанима обећава повећање пензија, решавање различитих проблема, отварање радних места...
Нова.рс
