Са приштинским нацртом Закона о Централном инспекторату за културно наслеђе покушаји присвајања српског културног наслеђа и ревизије историје Косова и Метохије добијају нови замах. Овим законом би се, уколико буде усвојен, уз велика и двосмислено дефинисана овлашћења, отворио простор за нове притиске на српске светиње.
Нацрт закона о Централном инспекторату за културно наслеђе, који је влада Аљбина Куртија упутила у такозвану скупштину Косова, отвара простор за широко тумачење овлашћења инспектората и заобилажење постојећих механизама заштите српских светиња, упозорава историчар Александар Гуџић. Посебно забрињава што о закону нису консултовани ни представници српске заједнице, ни Српска православна црква.
Не би било први пут да Приштина присваја српско културно наслеђе
Није први пут да власти у Приштини доносе одлуке које се непосредно тичу Срба, а да претходно не разговарају са њиховим представницима и институцијама. Такав однос према српској заједници посебно је проблематичан када је реч о културном и верском наслеђу, јер се иза административних и законских решења могу отворити питања надлежности над српским светињама и њихове заштите.
Гуџић указује да је управо то један од кључних проблема нацрта закона о Централном инспекторату за културно наслеђе. Према његовим речима, спорно је што се поједине одредбе могу различито тумачити.
„Оно што је спорно у том закону јесте да се закон двосмислено тумачи. То је проблематично када је у питању Српска православна црква, јер смо и ранијих година, а и данас, сведоци покушаја присвајања српског културног наслеђа“, каже Гуџић.
Он подсећа да су поједини званичници владе у Приштини претходних година износили тумачења прошлости овог простора и српског културног наслеђа која, како оцењује, представљају својеврсну ревизију историје и покушај присвајања српског наслеђа.
„Закон уноси додатни немир међу Србе и забринутост за српско културно наслеђе“, истиче Гуџић.
Инспекторат са великим овлашћењима, а без консултација са СПЦ
Посебно је спорно, објашњава наш саговорник, то што би нови инспекторат могао да добије шира овлашћења, док се истовремено заобилазе одредбе постојећег правног оквира које се односе на заштиту српских светиња и специјалних заштићених зона.
„Рекао бих да се дају превелика овлашћења том инспекторату и да се заобилази Ахтисаријев уставни оквир када су у питању специјалне заштићене зоне. То је нешто што представници Срба у косовском парламенту највише замерају овом новом закону“, наводи Гуџић.
Да се о нацрту није разговарало са онима на које би његове одредбе могле непосредно да се односе, за Гуџића је још један показатељ односа власти у Приштини према српској заједници. Српска листа је управо због тога затражила да се предлог закона скине са дневног реда, уз образложење да о њему нису консултовани ни српски посланици, ни Српска православна црква.
„Последњих година влада у Приштини доноси једностране потезе и заобилази како Српску православну цркву, тако и органе локалне самоуправе. То шаље поруку да желе да заобиђу Србе и да им доносе одлуке које су у супротности са највишим правним актима и Уставом тзв. Косова“, оцењује историчар.
Управо је такав начин одлучивања посебно забрињавајући када је реч о наслеђу које за српски народ нема само културни и историјски значај, већ представља и важан део његовог духовног и националног идентитета. Изостанак консултација са СПЦ отвара питање колико ће њена права и посебна улога у заштити светиња бити уважени приликом примене нових прописа.
Нацрт закона је, упркос противљењу Српске листе, 20. новембра усвојен у првом читању у такозваној скупштини Косова. То још не значи да је закон коначно усвојен, али предлог наставља скупштинску процедуру. Из Епархије рашко-призренске накнадно је упозорено да би предвиђена овлашћења инспектората могла да угрозе законом загарантована права СПЦ и заобиђу постојеће механизме заштите манастира и цркава у специјалним заштићеним зонама.
Случај Дечана показује како се односе према српском наслеђу
Гуџић подсећа да однос власти у Приштини према српском културном наслеђу није могуће посматрати одвојено од ранијих случајева у којима су одлуке такозваних косовских институција биле у супротности са правима и интересима Срба. Као пример наводи случај манастира Високи Дечани и спор око повраћаја 24 хектара земљишта.
„Ми смо и ранијих година, по питању Дечана, били сведоци да је ту било доста проблема око повраћаја 24 хектара, где је локална самоуправа одбијала да примени одлуку Уставног суда Косова. То је једна крајње чудна ситуација када је у питању однос према српском културном наслеђу“, каже Гуџић.
Случај Дечана, према његовим речима, показује колико је проблематично када се одлуке и правне гаранције не спроводе у пракси.
sputnikportal.rs






