Више од пола милиона грађана Србије у бирачком списку има адресу без улице и броја, показала је анализа Радија Слободна Европа.
То пише у подацима о адресама више од пола милиона грађана Србије у бирачком списку.
Право да 25. октобра изађе на ванредне парламентарне изборе имаће, тако, више од 500 хиљада бирача без прецизно уписане адресе.
Подаци о броју бирача по адресама доступни су на сајту Министарства државне управе и локалне самоуправе, задуженог за бирачки списак.
Да је више од 500 хиљада бирача уписано без улице и кућног броја, РСЕ је утврдио аутоматском обрадом тих података.
Примери су забележени у различитим деловима Србије – од Пријепоља на југозападу државе, преко Чачка на западу, до јужних општина Прешево и Бујановац.
Ресорна министарства, међутим, не дају објашњење, извештава РСЕ.
РСЕ им је упутио питања како је дошло до тога да стотине хиљада грађана немају именовану адресу у бирачком списку.
Али, и како је могуће да десетине бирача буду пријављене на адресама јавних објеката или породичних кућа, неадекватне величине за толики број становника.
Из Министарства државне управе и локалне самоуправе навели су да је „вођење евиденције пребивалишта и боравишта грађана у искључивој надлежности Министарства унутрашњих послова Србије (МУП)“.
А из МУП-а, до објаве текста, нису одговорили на питања РСЕ.
Пример из Београда
У Београду, највећем граду у држави, где највише становника живи у вишеспратницама, у подацима о адресама у бирачком списку фале бројеви станова.
Наиме, више од 90 одсто београдских адреса није уписано са бројем стана, а у бирачком списку су доступни само подаци о укупном броју бирача по једном улазу, показује анализа РСЕ.
Због тога, није могуће проверити колико је бирача уписано на адреси једног стана – иако је изменама закона, усвојеним крајем 2025, грађанима омогућено да у онлајн евиденцији провере колико је бирача у сваком домаћинству.
Такав је случај и са једним солитером у Земуну, у Карађорђевој улици, у којој је пријављено 176 бирача.
Међу њима је и саговорница Радија Слободна Европа (РСЕ), пензионерка Јелена.
„Немам поверења у ову власт, па самим тим ни у бирачки списак. Лично нисам проверавала, али ако смо сви уписани само на број зграде, а не по броју стана, не видим ни сврху провере“, каже она.
С друге стране, њена комшиница, Драгана наводи да је увек добијала два позива за гласање и да се то поклапа са бројем пунолетних чланова њеног домаћинства.
„У том смислу нисам приметила нерегуларности, нити знам некога из зграде ко је имао примедбе, али људи генерално имају све мање поверења у изборни процес“, наводи она.
Док улази у најнеизвеснију трку од доласка на чело државе 2012. године, владајућа Српска напредна странка одбацује оптужбе да се бирачким списком манипулише, како би се утицало на резултате гласања.
Бирачки списак описује као „транспарентан“ и „најажурнији до сада“.
Међутим, опозиција и невладини посматрачи позивају да им се омогући приступ свим евиденцијама – како би, унакрсним проверама различитих државних база, утврдили тачност списка и спречили могуће злоупотребе.
(Радио Слободна Европа)
