Руски економиста Михаил Хазин оценио је у видео-коментару објављеном на Јутјуб да се међународни економски и политички систем приближава преломној тачки, док се истовремено гомилају проблеми у енергетици, транспорту и функционисању великих економских центара.
Према његовој процени, брзина промена постала је толико велика да појединачни догађаји веома брзо губе значај пред новим кризама.
Један од примера који Хазин издваја јесте Европска унија, где се енергетске тешкоће преплићу са последицама суше и проблемима у транспорту. Низак водостај, како наводи, отежава кретање баржи Рајном и Дунавом и повећава логистичке трошкове, док се у појединим случајевима појављују и проблеми са радом нуклеарних електрана.
Истовремено указује на тешкоће у другим кључним правцима светске трговине. Хазин говори о озбиљном поремећају логистике у Црном мору, као и о проблемима повезаним са Ормуским мореузом. Све то посматра као елементе много шире промене која, према његовој процени, неће нестати сама од себе.
Кључни проблем, међутим, види дубље од појединачних поремећаја. Хазин сматра да је постало јасно да модел светског поретка који је функционисао још пре пет година више није могуће обновити. Подсећа да је такав развој догађаја раније предвиђао, док на Западу, према његовим речима, дуго није прихватана могућност тако дубоке промене.
Рушење старог модела, по његовом тумачењу, отвара два питања. Прво је како државе, политичке структуре и елите могу да сачувају своје позиције током трансформације, а друго ко ће располагати највећом моћи у систему који тек настаје. Хазин оцењује да јасан одговор на друго питање још не постоји.
Посебно проблематичним сматра положај Европске уније, Лондона и Вашингтона. Њихови политички и економски системи, према његовој оцени, деценијама су грађени као глобални модели, што им је омогућавало приступ ресурсима и представљало важан део основе њихове моћи. Хазин тврди да управо такав начин функционисања сада наилази на ограничења.
У другачијој позицији могле би да се нађу земље чији су системи више усмерени на регионални ниво. Као примере наводи Русију и Иран, а уз одређену резерву и Бразил. Његова процена је да би регионално организоване силе могле да стекну предност уколико глобални механизми наставе да слабе.
Кину и Индију посматра другачије. Хазин сматра да обе економије у великој мери зависе од постојећег доларског система и да би његово озбиљно урушавање изазвало велике, мада међусобно различите проблеме у тим државама.
Када је реч о Индији, оцењује да она нема сопствени заокружени модел којим би заменила постојећи систем. По његовом виђењу, Њу Делхи користи различите моделе и односе који су му доступни, укључујући наслеђе сарадње са Совјетским Савезом, британски и амерички утицај, као и могућности које настају из односа са Кином и супротстављених интереса различитих елита.
Траговима непобедивог адмирала: У Русији је одржан хаџилук Ушаковском маршрутом Хазин сматра да нестабилност није ограничена на међународне односе већ се преноси и унутар држава. Као један од показатеља наводи политичка превирања у Русији, укључујући предизборне процесе, хапшења веома високо позиционираних људи и неочекиване потезе појединих политичких и других утицајних актера. Сличне процесе, према његовој оцени, могуће је видети широм света. Рускавојска
У таквим околностима све већи значај добија однос између имовине и дугова. Хазин упозорава да вредност или доступност имовине у великој кризи може нагло нестати, док обавезе према повериоцима остају. Управо тај раскорак, према његовој процени, ствара додатни притисак на политичке и економске елите које покушавају да пронађу начин да сачувају капитал и утицај.
Последица је, како сматра, нагло повећање количине политичких и параполитичких информација и све интензивнија борба различитих интересних група. У таквој ситуацији постаје тешко утврдити који појединачни догађај представља узрок, а који само последицу много већег процеса.
Хазин због тога сматра да детаљно тумачење сваког појединачног догађаја постаје све мање корисно. Док се један случај анализира, појављују се нови догађаји који могу променити читав контекст и потиснути претходне теме.
За опис садашње ситуације користи математички концепт повезан са радом америчког физичара и математичара Мичела Феигенбаума, који је проучавао начин на који динамички системи кроз све брже удвостручавање периода прелазе у хаотично понашање. Хазин сматра да се сличан образац може препознати у савременим политичким и економским процесима.
Према његовој процени, свет се приближава тачки бифуркације у којој постојећи систем може прећи у квалитативно другачије стање. Због све бржег раста непредвидивости, Хазин закључује да државе, институције и појединци треба да рачунају са могућношћу појаве проблема које је у садашњим околностима тешко унапред прецизно одредити.
СрбијаАлександар Дугин: Пријемом Зеленског, Вучић нам је пљунуо у лице, издао руско-српско пријатељство и интересе СрбијеИзвор: webtribune.rs
