Ситуација на украјинском ратишту ушла је у фазу у којој су оружане снаге потпуно исцрпљене, а изгледи за постизање мировног споразума преговорима практично не постоје.
Амерички политички аналитичар Џон Миршајмер предочио је у разговору са водитељем Денијем Дејвисом, објављеном на Јутјуб каналу „Дееп Диве“, процену да ће се сукоб окончати искључиво на бојном пољу.
Према његовим речима, Украјинци ће у одређеном тренутку обуставити борбу, док ће Русија остварити победу која неће бити одлучујућа, што ће на крају довести до примирја или замрзнутог конфликта.
Миршајмер истиче да стабилан мир није на помолу, те да следи дугогодишњи период изузетно заоштрених односа између Русије са једне и Украјине и Запада, укључујући Сједињене Америчке Државе, са друге стране.
Коментаришући изјаве шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова о непоузданости Вашингтона, Миршајмер је изразио изненађење што је руски министар тек сада отворено изнео такав став.
Он подсећа да је реч о дуготрајној пракси Запада и наводи да ни друге државе, попут Ирана, немају поверења у САД. Као кључне примере непоштовања преузетих обавеза Миршајмер издваја одлуку председника Доналда Трампа да повуче САД из Заједничког свеобухватног акционог плана (ЈЦПОА), као и неиспуњавање одредби Меморандума о разумевању у којем је чланом 5 јасно дефинисано да Иран контролише Омански пролаз.
Паралелно са збивањима на фронту, у западним медијима и европској јавности покренута је кампања са тврдњама да се ратна срећа окренула и да је руско напредовање заустављено.
Међутим, стање на терену у самој Украјини демантује такве тврдње, о чему сведоче све израженији отпори принудној мобилизацији. У Лавову, граду на самом западу земље, избили су сукоби стотина грађана са војним регрутерима, током којих су уништена војна возила и један аутобус, а полиција је накнадно приморала поједине учеснике да сниме видео-извињења.
Дени Дејвис наглашава важност чињенице да су се насилни протести догодили на западу Украјине, где живи доминантно етнички украјинско становништво од којег се очекивао висок ниво национализма и патриотизма, док су се ранији инциденти у вези са регрутацијом углавном одигравали близу линије контакта на истоку.
Миршајмер оцењује да наставак рата за Украјину нема никаквог смисла и да западне силе користе ту земљу као средство за слабљење Русије без сопствених људских жртава.
Истиче да је Кијев пропустио прилику да прекине сукоб током преговора у Истанбулу, као и након неуспеха велике контраофанзиве у лето 2023. године, чиме је са сваким наставком борби потенцијални договор постајао све неповољнији по Украјину.
Повлачећи историјску паралелу са ратом у Вијетнаму, Миршајмер је објаснио промене у моралу бораца када схвате да су ангажовани у изгубљеном рату. Од слања првих америчких борбених трупа у марту 1965. до 31. марта 1968. године, када је председник Линдон Џонсон објавио да се неће поново кандидовати и да обуставља бомбардовање, војници су се масовно борили.
Међутим, када је постало јасно да је рат изгубљен, са доласком Ричарда Никсона на власт у јануару 1969. године, мобилисање војника постало је изузетно тешко. Настали су озбиљни унутрашњи проблеми, укључујући појаве у којима су регрути бацали ручне бомбе у шаторе сопствених официра процењујући да их излажу ризику у унапред изгубљеној борби, у којој је погинуло око 58.000 Американаца.
Миршајмер сматра да се сличан психолошки прелом тренутно догађа међу Украјинцима. Насупрот ситуацији из јуна 2023. године, када су добровољци веровали у пробој до Азовског мора, просечан украјински младић од 21 или 25 година данас види да је рат изгубљен и не жели да буде последња жртва на фронту.
У том контексту, бивши главнокомандујући украјинске војске и актуелни амбасадор у Великој Британији, генерал Валериј Залужни, објавио је ауторски текст у листу Телеграф у којем је поручио јавности да не верује у тврдње да Русија губи рат.
Дејвис је изнео и податак из својих извора у Украјини да Залужни планира да се кандидује на наредним председничким изборима, одбивши захтев актуелних власти да одустане од трке.
Говорећи о политичким препрекама за окончање сукоба, Миршајмер наводи да је модерна историја показала колико је великим силама тешко да се повуку из ратних операција. Никсон и Хенри Кишинџер су годинама тражили формулу за победу у Вијетнаму, док су се САД у Авганистану задржале 20 година, првенствено због отпора војног врха који не жели да преузме одговорност за пораз. Сличан образац уочава се и у украјинском конфликту.
Упркос ранијим проценама да САД под Трампом повлаче подршку и пребацују терет на Европу, дешавања са самита Г7 у Француској одржаног средином јуна и НАТО самита у Анкари показују супротно.
Декларација Г7 од 17. јуна изричито наводи обавезу убрзања помоћи Украјини у вођењу рата дроновима дугог домета. Сједињене Државе, у сарадњи са европским савезницима и Кијевом, активно учествују у планирању напада дроновима, обезбеђивању наоружања, развоју технологије и достављању обавештајних података, при чему је Централна обавештајна агенција (ЦИА) дубоко умешана у те операције.
Коментаришући разговоре Владимира Зеленског и Трампа у Анкари о потенцијалној изградњи фабрика за производњу ракета у Украјини, Дејвис је указао да би за реализацију таквих пројеката било потребно од две до пет година, под условом да их Русија у међувремену не уништи.
Миршајмер закључује да су САД и њихови савезници фактички у рату са Русијом, те процењује да би Москва могла да изведе ударе на војне објекте и фабрике дронова у западној Европи уколико украјински дронови нанесу велику штету, а руске снаге не остваре брзу победу на бојном пољу или не развију ефикасне системе одбране.
Извор: Wебтрибуне
