Могући наставак рата на Блиском истоку отвара питање нове врсте удара који би могао да погоди не само земље непосредно укључене у сукоб, већ и светску економију.
Посебну забринутост изазива могућност напада на инфраструктуру од које зависе међународне финансијске трансакције, комуникације и енергетски сектор.
Иран би у случају обнављања ратних дејстава могао да пресече подморске интернет каблове на дну Персијског залива, преноси Парс Тодаy. Техеран ову инфраструктуру разматра као асиметрично оружје којим би могао да нанесе огромну економску штету Сједињеним Америчким Државама и њиховим регионалним савезницима, без уласка у директан војни сукоб са њима.
Кроз Персијски залив и Ормуски мореуз пролази неколико великих међународних кабловских система, међу којима су ФАЛЦОН и ААЕ-1. Према проценама, овим подручјем пролази више од 95 одсто регионалног дигиталног саобраћаја, што подморске комуникационе везе чини посебно осетљивом инфраструктуром.
Чак и оштећење једног кабла могло би да изазове озбиљне поремећаје у банкарским мрежама и интернет услугама у Уједињеним Арапским Емиратима, Катару и Саудијској Арабији. Због велике зависности тих држава од дигиталних комуникација, последице би могле да се прошире далеко изван телекомуникационог сектора.
Иран располаже војним средствима која би могла да буду употребљена за такве операције. Корпус чувара исламске револуције има борбене рониоце, мале подморнице и подводне дронове способне да представљају претњу кабловима, а раније су се појављивале и информације о плановима за њихову саботажу.
Секретар иранског Врховног савета за националну безбедност Мохсен Резаи изјавио је да би Техеран, уколико сукоб поново избије, могао да нападне центре за обраду података, подморске интернет каблове и објекте повезане са вештачком интелигенцијом у Персијском заливу. Вредност те инфраструктуре проценио је на више од два билиона долара.
Иранска агенција Тасним, повезана са Корпусом чувара исламске револуције, подморске каблове отворено је означила као стратешке тачке притиска. Таква оцена показује да се комуникациона инфраструктура посматра као средство за наношење економске штете противницима Ирана.
Уколико би Техеран остварио овај сценарио, земље Персијског залива могле би да се суоче са масовним прекидима интернет веза. То би угрозило извоз нафте и гаса, функционисање банкарског система и друге кључне привредне гране, док поједине процене указују да би поремећаји могли да захвате више од 80 одсто комерцијалних, банкарских и војних комуникација у региону.
Војна историчарка Линет Нусбахер упоредила је могуће последице са финансијском кризом из 2008. године. Према њеној оцени, нагли пад капацитета међународних комуникационих мрежа могао би да изазове озбиљне поремећаје у банкарским и логистичким ланцима широм света.
Међу државама које би претрпеле значајну економску штету налазила би се и Кина, један од највећих купаца иранске нафте и важан кредитор Техерана. Тиме би последице евентуалне саботаже погодиле и земљу која одржава значајне економске везе са Ираном.
Истовремено, иранска домаћа интернет мрежа релативно је изолована од глобалног дигиталног саобраћаја. Таква организација чини Иран мање рањивим на могуће узвратне сајбернападе, што представља додатни фактор у разматрању подморских каблова као средства асиметричног притиска.
Ипак, унутар самог Ирана постоје упозорења да би овакав потез могао да произведе супротан ефекат. Ирански корисници друштвених мрежа оценили су да би пресецање међународних интернет каблова само додатно продубило изолацију њихове земље и истовремено представљало „најбољу рекламу за Старлинк“, сателитски интернет систем који омогућава повезивање без ослањања на традиционалну подморску кабловску инфраструктуру.
Wебтрибуне
