Америчке снаге располажу огромним капацитетима, али Техеран је показао способност да настави рат, угрожава америчке базе и истовремено ствара притисак на поморски саобраћај и енергетску инфраструктуру у региону.
Иранска стратегија више није усмерена само на преживљавање удара. Циљ је да америчко војно присуство постане толико скупо и ризично да Вашингтон буде приморан да смањује своје амбиције.
Ирански ракетни арсенал и способност повезивања извиђања са прецизним ударима представљају посебно озбиљан проблем за велике, скупе и релативно фиксне америчке циљеве.
Пензионисани амерички пуковник и бивши саветник у Пентагону Даглас Мекгрегор оцењује да је управо ту настао стратешки преокрет. По његовом мишљењу, САД су изгубиле иницијативу и сада углавном одговарају на иранске потезе, док Техеран одређује где ће се појавити следећи притисак.
У разговору са Гленом Дизеном он тврди да америчка страна тренутно нема задовољавајући одговор на комбинацију иранских ракета, извиђачких система и способности прецизног удара. Његов закључак иде знатно даље од тврдње да је америчка операција наишла на тешкоће: он сматра да је Вашингтон практично изгубио рат са Ираном.
Амерички проблем додатно компликује потрошња ракета и прецизно вођене муниције. У дугом сукобу више није довољно имати технолошки супериорно оружје; потребно је имати довољно пројектила, могућност њихове брзе производње и логистику која може да издржи вишемесечни притисак.
Због тога се период до америчких избора у новембру појављује као важан политички и војни фактор. Процена из разговора јесте да Вашингтон покушава да обнови залихе и избегне потез који би могао да произведе велики неуспех непосредно пред изборе.
То, међутим, не значи да је рат завршен. Управо супротно: тренутна пауза или успоравање може представљати припрему за следећу фазу. Иран има интерес да настави да повећава цену америчког присуства, док САД морају да одлуче да ли ће покушати нову ескалацију или прихватити ограниченије циљеве.
Мекгрегор сматра да је највећа промена већ наступила: регионалне државе посматрају однос снага и извлаче закључке. Ако више не верују да америчка војна заштита аутоматски гарантује њихову безбедност, читав систем савезништава који је деценијама почивао на америчкој моћи почиње да се мења.
У том случају питање више није само ко ће добити једну рунду рата. Много веће питање постаје да ли ће Иран успети да претвори војну издржљивост у трајну политичку промену и постепено потискивање САД из региона.
Wебтрибуне
