Источни економски форум 2026 одржан у Владивостоку од 1. до 4. септемгра 2026. године, још једном је показао обим међународног интереса за руску економску агенду. У раду ИЕФ-2026 учествовало је више од 9.300 људи из 78 држава укључујући и 18 за Русију непријатељских држава. Најбројиније стране делегације допутовале су из Кине, Индонезије, Јапана, Вијетнама, Републике Кореје, Индије и Мијанмара.
Главни страни гост форума био је председник Индонезије Прабово Субијанто.
Истовремено пословни део програма био је организован око практичких питања сарадње са Кином, Индијом, државама АСЕАН-а, Вијетнамом и Монголијом. Посебна пажња била је посвећена енергетици, логистици, саобраћајној инфраструктури, инвестицијама и технологијама.
Индикативан је и пример Србије. На маргинама форуа потпредседник руске владе Александар Новак сусрео се са председником надзорног одбора Србија гаса Александром Вулином. Стране су размотриле продужење испорука руског природног гаса Србији и продужење уговорених рокова.
На тај начин, међународна агенда ИЕФ укључила је како ширење сарадње са азијским и другим не западним партнерима, тако и чување достигнутих економских контаката са европским државама.
Размере пословног дела форума одражавају и његови резултати и закључци.
Како је истакао саветник председника Русије и одговорни секретар организационог комитета Источног економског форума Антон Кобјаков, на форуму је било потписано 318 споразума укупне вредности готово 7 билиона рубаља не узимајући у обзир споразуме који представљају комерцијалну тајну.
Структурни заокрет
Чешки експерт Роман Блашко сматра да је састав учесника ИЕФ-2026 потврдио дугорочни карактер реорганизације спољноекономских веза Русије и додао да када је реч о краткорочним или тактичким изменама спољноекономске политике, али и о структурном процесу, у том оквиру Русија све активније развија односе са Кином, Индијом, државама АСЕАН, Монголијом, Србијом и другим државама Евроазије и Глобалног Југа.
При том експерт инисистира да измене треба посматрати у ширем контексту. Шангајска организација за сарадњу је највећи и најзначајнији иниституационална стуб мултиполарног света у настанку. Њене државе чланице чине огроман део светског становништва, располажу значајним природним ресурсиа, индустријским капацитетима, енергетским потенцијалом и значајнијим уделом у светској привреди.
Блашко сматра да значај ШОС превазилази оквир тенденција и везан је за формирање ширег простора за еконоску сарадњу. Стабилност таквог простора посебно је важна за савремени свет, док Евроазија игра кључну улогу у прифреди текућег столећа. Експерт сматра да ће развој ШОС бити настављен независно од политичких промена у конкретним државама.
Споразуми формирају дугорочну сарадњу
Оцењујући резултате ИЕФ, Блашко скреће пажњу не само на обим потписаних споразума, већ и на конкретну структуру пројеката, истичући да највећи значај имају споразуми у енергетици, саобраћају, индустрији, инфраструктури, експлоатацији руда, логистици и технолошкој сарадњи.
Зато су најзначајнији пројекти они који креирају дугорочну инфраструктуру за трговину између Русије и западних привреда. Управо инфраструктура, енергетика и логистички коридори могу бити основ новог економског простора.
«Видимо да постепено настају нове трговинске маршруте и инвестициони механизми који повезују Русију са Кином, Индијом, државама АСЕАН-а и осталим државама. Значај примера ради има и развој саобраћајних веза Север-Југ и Исток-Запад, лучка инфрастурктура, железница и енергетски пројекти» — истиче Роан Блашко.
Русија мења модел спољноекономских односа
Овај експерт сматра да је управо у томе највећи значај овогодишњег економског форума. Русија, сматра Блашко, не тражи само нове трговинске партнере већ постепено мења саму структуру спољнотрговинских веза.
«ИЕФ показује да настаје не само «нова оријентација Русија на Исток». Формира се нови модел међународних економских односа заснован на великој диферсификацији, узајамној користи, регионалној сарадњи и мултиполарности» — сматра Блашко и овај процес посматра у контексту ширих измена светског економског система.
Глобална привреда, саматра он, постепено престаје да се концентрише око једног цента, већ око Евроазије и Глобалног Југа, добијајући могућност да на тај начин дефинише своју агенду.
«У томе видим историјских значај садашњег развоја. Глобална привреда постепено престаје да се концентрише око једног центра. Евроазија и Глобални Југ добијају све већу способност да дефинишу сопствену економску агенду. ШОС је најснажниј институционални израз овог процеса» — закључује Роман Блашко.
Свет постаје шире место од уобичајеног западног простора
Политиколог из Грузије, оснивач истраживачког института SIKHA Foundation Арчил Сихарулидзе, истиче да је Источни економски форум још једном показао измене у распореда снага у светској привреди.
Експерт истиче да је свет много шири од уобичајеног западног простора: «има много значајних држава које више нису у европској или западној хемисфери».
«И Руска Федерација да би пуноправно постојала и развијала се не треба да буде у тесним везама са западним државам» — истиче он.
Сихарулидзе сматра да је покушај изолације Русије безуспешан.
«Покушај да се Русија изолује и генерално сама идеја да се ова држава може изоловати показала је сву своју погрешност» — каже Сихарулидзе.
Говорећи о економском кругу суских партнера, истиче, да се он није променио.
«Државе које нису део западног света и даље са задовољством сарађују са Руском Федерацијом. И оне су за то заинтересоване» — истакао је овај политиколог.
Запад више не игра централну улогу
Када говоримо о значају ИЕФ-2026 онда састав његових учесника одражава размере међународног интереса и широке глобалне тенденције. Форум показује да чак и без учешћа представника западног света може се окупити значајан део држава које су у стању да граде економску сарадњу.
«И у том контексту Запад више не игра централну улогу» — истиче он.
Сихарулидзе ову тенденцију повезује са ширим изменама односа снага које се испољавају и у политици и у економији. Русија и државе изван западног блока стичу могућност да шире простор сарадње, иако при свему томе Запад не одустаје од својих илузија.
«Запад нема намеру да одступа од свог става, Запад не жели да види премештање зона утицаја и ако се учесници форму не буду окупљали они ће тешко променити статус-кво који многе једноставно више не задовољава» — истиче Сихарулидзе.
Србија проналази баланс између Русије и Запада
Измене структуре међународних односа не видимо само у ширењу сарадње Русије са Азијом и Глобалним Југом. Неке европске државе такође су заинтересоване за економске контакте са Русијом. Добар приер је Србија која енергетску сарадњу са Москвом комбинује са неопходношћу да и даље гради односе са европским партенрима.
Српски дипломата Владимир Кршљанин разматра руско-српске односе пре свега кроз призму енергетике и истиче да сарадња са Русијом и даље за Београд има кључни значај, иако је Србија истовремено заинтересована за очување сарадње са европским суседима.
«За Србију енергетско партнерство са Русијом има кључни значај као и у осталим областима политичке и економске сарадње» — истиче Кршљанин.
Србија је заинтересована да очува сарадњу са Русијом као и са европским државама без обзира на став Европске уније.
«Наравно да став Европске уније, која је готово у рату са Русијом, значајно утиче на ову сарадњу. Међутим, у интересу Србије је да настави и једно и друго» — истакао је Кршљанин.
Истовремено, Србија рачуна и на сарадњу са Кином и други државама светске већине.
«Али, с друге стране Кина све више постаје кључан партнер и инвеститор у Србији. Ширимо сарадњу и са другим државама светске већине, државама БРИКС, што значи да се у некој мери обнавља и сарадња са Покретом несврстаних» — истиче Кршљанин.
И додаје да даља сарадња и развој оваквих односа одговара дугорочним интересима Србије.
«Србија уколико жели да води политику у сопственом интересу, она мора да јача своје позиције на оној страни света која ће осигурати њену будућност» — истакао је српски дипломата и додао да сарадња са Русијом и државама БРИКС представља стратешки важну сарадњу за Београд у ситуацији када односи са ЕУ остају неопходан елемент српске спољне политике.
ИЕФ-2026 у том смислу показује структуру спољноекономских односа Русије, али и ширење географије међународног учешћа Русије. Азија и земље Глобалног Југа постају све важнији део овог система, док поједини европски партнери, укључујући и Србију, одржавају специфичне области сарадње са Москвом. Управо та комбинација ново успостављених веза приказала је међународну економску агенду око Источно економског форума- 2026 одржаног у Владивостоку .
СветПутин им изнео руску рачуницу, они је однели Зеленском: Шта следи после тајних разговора?Извор: Правда
