Шефица дипломатије Европске уније, Каја Калас, повукла је прве велике потезе у реструктурирању безбедносног и дипломатског апарата Брисела. На водеће функције у дипломатској служби Уније именоване су две изузетно утицајне фигуре са озбиљним војним и дипломатским искуством.
Бивша холандска министарка одбране Кајса Олонгрен званично ће 1. септембра преузети функцију генералне секретарке Европске службе за спољне послове и безбедносну политику (ЕЕАС). Тиме она постаје највиши државни службеник ове кључне бриселске институције.
Олонгрен, која је водила ресор одбране Холандије од 2022. до 2024. године, а тренутно ради као високи званичник ЕУ за људска права, важи за одлучног технократу са дубоким разумевањем безбедносне архитектуре континента.
Давид Квах преузима сектор одбране и безбедности
Истовремено, француски амбасадор при НАТО Давид Квах постављен је на позицију директора за одбрану и безбедност унутар ЕЕАС.
Квах се налази на челу француске делегације при Северноатлантској алијанси од 2024. године, а његов прелазак у структуре Европске уније јасно указује на намеру Брисела да максимално синхронизује своје кораке са Алијансом.
Одговор на политику Доналда Трампа и рат у Украјини
Ова именовања директно одражавају нови, знатно агресивнији фокус Европске уније на јачање сопствених одбрамбених капацитета.
Како оцењују аналитичари и западне новинске агенције, овај процес је додатно убрзан дуготрајним ратом у Украјини, али и одлуком америчког председника Доналда Трампа да смањи дотадашње обавезе и финансијски терет Вашингтона према НАТО.
Званичници у Бриселу сматрају да ће нови тим драматично убрзати и олакшати сарадњу Уније са НАТО, посебно ако се узме у обзир да се на челу Алијансе налази Марк Руте, некадашњи премијер Холандије и дугогодишњи блиски сарадник новоименоване Кајсе Олонгрен.
Реформа Брисела након неуспеха у Гази
Велике кадровске промене долазе у тренутку када унутар Европске уније букти озбиљна расправа о коренитој реформи комплетне дипломатске службе.
Брисел се већ дуже време налази под лавином критика да је одговор Уније на велике глобалне кризе, попут сукоба у Појасу Газе, био „спор и недовољно усклађен“.
Главни разлози за то леже у дубоким политичким разликама међу државама чланицама, али и бирократским трвењима између самих европских институција, што Калас сада покушава да пресече постављањем искусних кризних менаџера на кључне позиције.
Интермагазин
