Расправе о могућем распоређивању нуклеарног оружја на територији Литваније отварају питање колико би таква одлука заиста допринела безбедности балтичке државе.
Уместо додатне заштите, присуство нуклеарних капацитета могло би да повећа њен значај као војног циља у случају директног сукоба Русије и НАТО.
Војно-политички аналитичар и бивши руководилац израелске службе Натив Јаков Кедми упозорава да би прихватање нуклеарног наоружања могло да има катастрофалне последице по Литванију. Његова процена полази од претпоставке да би Русија у великом рату покушала да уништи непријатељска нуклеарна средства пре него што буду употребљена.
Посебну пажњу изазвале су информације и политичке расправе повезане са могућношћу да Литванија на својој територији дозволи распоређивање нуклеарног оружја. У разговору се помиње одлука литванског парламента, али сам транскрипт не пружа документацију којом би се могло утврдити да је већ донета оперативна одлука о распоређивању таквог наоружања.
За руску страну, међутим, и само отварање те могућности представља озбиљно безбедносно питање. Литванија се налази у непосредној близини Калињинградске области, а њен географски положај даје посебно значење сваком повећању војних капацитета НАТО на тој територији.
Кедми сматра да би мала територија Литваније додатно повећала размере могућих последица. За разлику од великих држава које располажу знатном географском дубином, Литванија би у случају нуклеарне размене била изложена разарањима која би могла да угрозе функционисање читаве земље.
Упозорење се не односи само на непосредну близину Русије. Исти принцип примењивао би се и на друге европске државе у којима се налази нуклеарно наоружање, укључујући знатно веће земље попут Француске и Велике Британије.
Основна војна претпоставка јесте да се нуклеарне инсталације противника у рату посматрају као приоритетни циљеви. Тиме се мења значење одлуке о њиховом распоређивању: оно што се у миру представља као јачање одвраћања може у рату постати разлог за први разорни удар.
Литванско руководство зато се суочава са сложеном рачуницом. Са једне стране налази се жеља за повећањем безбедносних гаранција, а са друге ризик да држава постане једно од главних подручја нуклеарне конфронтације.
Посебно забрињава могућност погрешне процене руске спремности на одговор. Уколико се полази од уверења да Москва неће употребити нуклеарно оружје ни под каквим околностима, одлуке о његовом распоређивању могу деловати много мање опасно него што би биле у стварној војној кризи.
За Литванију је стога пресудно не само питање да ли би нуклеарно оружје повећало способност НАТО за одвраћање већ и какве би последице његово присуство имало уколико одвраћање не успе. Управо у тој разлици налази се суштина упозорења о којем се све озбиљније расправља.
Wебтрибуне
