Растуће напетости на Балтичком мору отварају питање могућих последица покушаја војног притиска на Калињинградску област. Ова руска територија, одвојена од остатка земље, заузима посебно место у безбедносној стратегији Москве, а свака озбиљна претња њеном положају могла би да изазове сукоб знатно ширих размера.
Бивши шеф израелске службе Натив, војно-политички аналитичар Јаков Кедми, оцењује да би директан напад на Калињинград довео до руског нуклеарног одговора. Према његовом тумачењу, Москва у таквој ситуацији не би чекала да конвенционалним средствима исцрпи све могућности одбране.
Посебно је значајно што се нуклеарни одговор не би нужно ограничио на наоружање распоређено у унутрашњости Русије. Калињинградска област и сама има стратешку војну улогу, због чега би сукоб у њеној околини одмах добио сасвим другачију димензију.
Расправе у западним земљама о Балтичком мору као простору под доминацијом НАТО изазивају оштре реакције у Москви. Руска страна такве планове посматра као покушај ограничавања њеног приступа важним поморским правцима и угрожавања положаја Калињинграда и Санкт Петербурга.
Кедми сматра да би резултат озбиљнијег покушаја угрожавања Калињинграда могао да буде супротан очекивањима западних држава. Уместо потискивања Русије са Балтика, такав развој догађаја могао би да подстакне Москву да успостави много ширу војну контролу над тим подручјем.
Једна од могућности коју разматра јесте руска контрола простора између Калињинграда и Санкт Петербурга. Такав сценарио непосредно би утицао на положај балтичких држава и радикално променио постојећи безбедносни распоред у североисточној Европи.
Уколико би руско руководство одлучило да додатно обезбеди Фински залив, последице би могле да се прошире и на Финску. У крајњој процени изнетој у разговору помиње се чак могућност да подручје око Хелсинкија постане нова линија територијалног разграничења.
Овакве тврдње представљају прогнозу могућих последица ескалације, а не потврду да је Москва већ донела одлуку о територијалном проширењу. Њихов значај је у упозорењу да би сукоб око једног стратешког подручја могао да покрене много шире војне операције.
Балтичке државе налазе се у посебно осетљивом положају јер би управо преко њихове територије пролазиле кључне линије могућег сукоба. Њихово чланство у НАТО даје им безбедносне гаранције, али истовремено значи да би сваки директан сукоб са Русијом могао да укључи читаву Алијансу.
Разматрање могућности блокаде Калињинграда зато се не може посматрати као изолована регионална мера. За Москву би такав потез могао представљати непосредну претњу територијалној целовитости и војном положају земље.
Најопаснија последица овог сценарија није само могућа промена контроле над Балтичким морем. Много већи ризик представља могућност да локална криза прерасте у директан рат Русије и НАТО, у којем би нуклеарно оружје постало реалан фактор војног одлучивања.
Wебтрибуне
