Пензионисани амерички пуковник Даглас Мекгрегор оценио је да Вашингтон и даље води спољну политику засновану на претпоставци да Сједињене Државе имају неограничену војну и економску моћ, иако се глобални односи снага суштински мењају. Гостујући у емисији „Judging Freedom“ судије Ендруа Наполитана, Мекгрегор је говорио о успону Кине, последицама америчке политике према Ирану, Русији и Латинској Америци, као и о све озбиљнијим проблемима унутар америчког војног врха.
Према његовим речима, највећа промена у свету током последње три деценије јесте успон Кине, који је у највећој мери остварен мирним економским развојем. Мекгрегор сматра да је Кина, посматрано кроз паритет куповне моћи, већ економски већа од Сједињених Држава и да Вашингтон мора да прихвати постојање новог центра глобалне моћи.
Он је упозорио да америчка администрација прави озбиљну грешку када Кину посматра искључиво као непријатеља и покушава да економске проблеме САД припише Пекингу. Као пример навео је америчку неспособност да одржи некадашњу производњу најсавременијих микрочипова, истичући да Вашингтон уместо да анализира сопствене слабости, одговорност пребацује на Кину.
Мекгрегор је посебно нагласио да не постоји војно решење за амерички проблем са Кином. Према његовој оцени, искуства из сукоба са Ираном и Русијом показују колико су се промениле могућности савременог ратовања. Прецизно навођена муниција, повезивање сателитских система са ударним средствима на терену и развој савремених војних технологија довели су до тога да америчке снаге и њихове базе у близини потенцијалних противника буду много рањивије него раније.
Он је објаснио да су Сједињене Државе поморска и ваздухопловна сила, док су Кина, Русија и Иран континенталне силе са другачијим стратешким предностима. Америчка доктрина истуреног војног присуства, која је деценијама омогућавала Вашингтону да пројектује моћ широм света, сада постаје све опаснија јер би снаге распоређене у домету савременог наоружања противника могле да буду уништене.
Мекгрегор је садашњу америчку спољну политику повезао са концептом униполарног света који је настао после распада Совјетског Савеза. Према његовом тумачењу, Вашингтон је после 1991. године настојао да спречи појаву било које силе која би могла да оспори америчку доминацију. Као један од темеља такве политике навео је Волфовицову доктрину из 1992. године.
Он сматра да америчка администрација још није прихватила да је униполарни поредак окончан. Уколико би Вашингтон признао нову реалност, морао би да преиспита политику према Русији, Кини и Ирану, али и да прихвати да не може војним средствима да оствари све своје спољнополитичке циљеве.
Говорећи о Блиском истоку, Мекгрегор је оценио да промена премијера Израела не би донела суштински заокрет у политици те земље. Према његовим речима, без обзира на то ко би наследио Бењамина Нетанијахуа, основни политички ставови и приступ регионалним питањима остали би углавном непромењени.
Посебно је упозорио на последице напада јеменског покрета Ансар Алах на саудијску нафтну инфраструктуру. Говорећи о тврдњама о уништењу још једне рафинерије у Саудијској Арабији, Мекгрегор је оценио да је реч о изузетно озбиљном удару, који би могао да има последице далеко изван Блиског истока.
Према његовој процени, уништавање рафинеријских капацитета, проблеми са транспортом нафте и недостатак танкера додатно погоршавају ситуацију на светском енергетском тржишту. Он је упозорио да би последице могле да захвате велики део глобалне понуде прерађених нафтних деривата, уз нагли раст трошкова.
Мекгрегор сматра да Саудијска Арабија нема довољно ефикасну противваздушну и противракетну одбрану да би дугорочно заштитила своју инфраструктуру од оваквих напада. Због тога је поручио да би Вашингтон и Ријад требало да разговарају са Ансар Алахом и утврде шта тај покрет заправо жели, уместо да очекују да се проблем може решити искључиво војним средствима.
„Гледамо катастрофу која се погоршава из дана у дан“, упозорио је Мекгрегор, додајући да би Саудијска Арабија, какву данас познајемо, могла да престане да постоји као последица рата.
Метеоролог дао прогнозу за новембар и сад знамо кад да очекујемо снег и у нижим крајевимаАмеричка економија под притиском, злато добија на значају
Мекгрегор је упозорио и на економске последице америчке политике глобалне доминације. Према његовој оцени, Вашингтон троши огромна средства на одржавање војног присуства и политичког утицаја широм света, док истовремено расту јавни дуг, инфлација и неповерење међународних инвеститора у америчке државне обвезнице.
Посебно је истакао да централне банке широм света повећавају резерве злата, док Кина користи пад цене овог племенитог метала за нове куповине. Он сматра да злато поново добија централну улогу у међународном финансијском систему, нарочито због настојања земаља БРИКС-а и Шангајске организације за сарадњу да развију алтернативне финансијске механизме.
Према његовим речима, земље које траже финансирање све више би могле да се окрећу Кини, уместо америчком финансијском систему, посебно ако Вашингтон настави да користи долар и своју економску моћ као инструмент политичког притиска.
Он је критиковао и америчку политику према Европи, наводећи да Вашингтон од европских савезника захтева већа издвајања за одбрану, док истовремено настоји да обезбеди да та средства буду потрошена на америчко наоружање. Такву политику описао је као неодржив модел који подрива односе са савезницима и додатно погоршава глобалну економску стабилност.
Осврћући се на Латинску Америку, Мекгрегор је рекао да САД имају огроман економски потенцијал у том региону, али да га саме угрожавају својом политиком притисака и интервенција. Као пример је навео Венецуелу и однос Вашингтона према Николасу Мадуру, упозоравајући да понижавање и мешање у унутрашње послове латиноамеричких држава ствара дугорочно непријатељство.
Додао је да те земље имају могућност да економску сарадњу развијају са Кином и другим партнерима, због чега Сједињене Државе не могу да очекују да ће њихова доминација у региону трајати сама од себе.
Сукоби у Пентагону и смена високог генерала
Значајан део разговора у емисији "Judging Freedom " био је посвећен и унутрашњим проблемима америчког војног врха. Мекгрегор је коментарисао смену генерала са три звездице Силвије, који је био повезан са планирањем и операцијама у Пентагону.
Према информацијама о којима се разговарало у емисији, генерал је био подвргнут полиграфском испитивању због сумњи да је разговарао са представницима медија, након чега је смењен. Мекгрегор је изразио забринутост због чињенице да се каријере високих официра могу окончати на основу оваквих поступака, доводећи у питање поузданост полиграфа и стање међусобног поверења у америчким оружаним снагама.
Он је указао на дугогодишњи проблем у америчкој војсци, где се, како тврди, одговорност за неуспехе често пребацује на официре нижег ранга, док они који доносе одлуке и издају наређења избегавају последице.
Посебно је поменуо адмирала Купера, команданта америчке Централне команде (CENTCOM), која руководи америчким војним операцијама у региону Блиског истока. Мекгрегор је навео да, према информацијама које је добио, унутар Пентагона постоје тензије и незадовољство појединих високих официра његовим поступцима и начином командовања.
Ипак, нагласио је да јавност нема довољно информација о конкретним разлозима смене генерала и да не треба доносити коначне закључке без сазнања шта се заиста догодило.
На крају разговора, Мекгрегор се вратио питању Кине и поручио да амерички политичари морају да разумеју њену историју и политичку културу. Кину је упоредио са царском Кином, истичући да је кинески политички систем дубоко укорењен у сопственој традицији и да га није могуће посматрати искључиво кроз западне представе о комунизму и демократији.
Упозорио је да би евентуални амерички војни напад на Кину наишао на снажан отпор њеног становништва и државног апарата.
„Ако војно изазовете Кину, немојте очекивати да ће Кинези одједном раширити руке и позвати вас да дођете и спасите их од Пекинга. То се неће догодити. Напротив, имаћете борбу свог живота, а вероватно је нећете добити“, поручио је Мекгрегор.
Његова основна порука јесте да Сједињене Државе морају да прихвате крај униполарног светског поретка и престану да покушавају да војним и економским притисцима задрже доминацију коју више немају.
СветСнимљен тренутак пада хеликоптера: Расте број погинулих у стравичној несрећи код Брчког (ВИДЕО)Извор; Правда
