Италијанска премијерка Ђорђа Мелони предлаже ширење "албанског модела", а предлог италијанске владе требало би да представи министар унутрашњих послова Матео Пјантедози на ванредном састанку министара унутрашњих послова ЕУ.
Италијанска премијерка Ђорђа Мелони намерава да Црну Гору предложи као једну од могућих земаља за успостављање центара за прихват и репатријацију ирегуларних миграната, сазнаје италијанска агенција Анса, преноси лист "Дан".
Према тим наводима, Црна Гора се нашла на прелиминарној листи држава у којима би Европска унија могла да успостави нове центре за смештај миграната и обраду њихове документације. Предлог италијанске владе требало би да представи министар унутрашњих послова Матео Пјантедози на ванредном састанку министара унутрашњих послова ЕУ.
Наводи се да се стратегија владе Ђорђе Мелони заснива се на ширењу већ постојећег "албанског модела" на друге државе ван граница ЕУ, с тим да је кључна разлика у односу на споразум који Рим има са Тираном у томе што би се нови центри финансирали директно из европских фондова и заједничког буџета Уније.
Поред Црне Горе, на списку потенцијалних држава у којима би могли бити формирани овакви центри налазе се и Тунис, Либија, Египат, Руанда, Гана, Сенегал, Мауританија, Уганда, Узбекистан, Јерменија и Етиопија.
Спајић: Одговор ће бити негативан
На ове наводе реаговао је црногорски премијер Милојко Спајић, који је истакао да Црна Гора није водила преговоре о успостављању таквих центара на својој територији, као и да Влада није добила званичну иницијативу за њихово отварање.
"А када буде та иницијатива на столу – наш одговор ће бити негативан", поручио је Спајић.
Спајић је нагласио да Црна Гора остаје поуздан партнер Европске уније у заштити заједничких граница и управљању миграционим кретањима, али да ће све одлуке које се тичу државе бити доношене одговорно, транспарентно и искључиво у складу са интересима грађана Црне Горе.
Снажан притисак Рима на Брисел долази у тренутку појачане мигрантске кризе на јужним границама Европе, а окидач за ванредну реакцију биле су драматичне околности у шпанској северноафричкој енклави Сеути, где је забележен улазак око 50.000 миграната, при чему је погинуло више од 57 особа.
Овај случај изазвао је нове политичке и дипломатске тензије унутар Европске уније, а италијанска влада је након инцидената привремено суспендовала део примене Шенгенског споразума за поједине летове и бродске линије из Шпаније, у трајању од месец дана.
Овај потез Рима наишао је на оштре критике власти у Мадриду. Шпански министар спољних послова Хосе Мануел Албарес изјавио је да поједине европске владе нису на адекватан начин одговориле на миграциону кризу, директно критикујући приступ италијанског руководства. Мере Рима су, осим шпанских власти, критиковали и представници италијанске опозиције, називајући их политички мотивисаним потезом.
Како би обезбедила сарадњу држава ван Европске уније, Италија захтева строжу примену програма ГСП+, који би од 1. јануара наредне године повезао економске уступке и трговинске повластице за треће земље са њиховом спремношћу да сарађују у поступцима враћања миграната.
То би значило да би државе кориснице ових повластица морале да прихвате назад своје држављане који нелегално бораве на територији ЕУ и да без одлагања учествују у процедурама њихове депортације.
РТ.РС
