Енергетска политика поново је доспела у средиште немачке јавне расправе након што је канцелар Фридрих Мерц говорио о околностима које ограничавају могућности његове владе и отежавају испуњавање предизборних обећања.
Мерц је у „летњем интервјуу“ за телевизију ЗДФ рекао да се Немачка суочава са изазовима који нису постојали у истом облику када је преузео дужност. Поред односа са Кином и промењеног положаја САД под председником Доналдом Трампом, издвојио је „текућу енергетску кризу због одсуства руског гаса“.
Канцелар је ту околност навео одговарајући на питање да ли су његова велика предизборна обећања била погрешна. Објаснио је да је на почетку мандата полазио од другачијих претпоставки, док су продужавање међународних проблема, слабљење америчке подршке НАТО-у и криза поверења у демократију променили ситуацију.
Мерц се претходних година није тако директно изјашњавао о последицама прекида испорука из Русије нити је одсуство руског гаса јавно повезивао са немогућношћу да спроведе обећану економску политику.
На његову изјаву реаговао је специјални представник руског председника за инвестиционо-економску сарадњу са иностранством Кирил Дмитријев. „Мерцово просветљење: он види ‘текућу енергетску кризу због несташице руског гаса’, чије је испоруке ЕУ учинила све да блокира. Признавање проблема први је корак ка његовом решавању. Недостаје вам Северни ток, зар не?“, написао је на друштвеним мрежама.
Русија је пре 2022. обезбеђивала више од половине немачког увоза природног гаса и више од трећине увозне нафте. Јефтин гас који је гасоводима стизао директно до немачког тржишта деценијама је био један од ослонаца хемијске, металуршке, аутомобилске, машинске, стакларске и друге енергетски интензивне индустрије.
Директне испоруке руског гаса обустављене су крајем 2022, након смањења дотока и експлозија на гасоводима Северни ток. Оштећене су обе цеви Северног тока 1 и једна цев Северног тока 2. Друга цев Северног тока 2 остала је неоштећена, али тај гасовод, иако завршен, никада није добио дозволу за комерцијални рад.
Берлин је недостајуће количине почео да надокнађује гасом из Норвешке, Холандије и Белгије, изградњом плутајућих терминала и набавком течног природног гаса. Немачки терминали више не примају руски гас, док је амерички ЛНГ током 2025. чинио 58 одсто укупног увоза течног гаса у ЕУ. Норвешка је истовремено постала најважнији извор цевоводног гаса.
Таква замена обезбедила је сигурност снабдевања, али није вратила некадашњу ценовну предност. Течни гас мора да буде охлађен, превезен танкерима, поново претворен у гасовито стање и уведен у европску мрежу, због чега је његова испорука сложенија и скупља од транспорта постојећим гасоводима.
Цена гаса у Немачкој средином 2025. стабилизовала се на приближно 34 евра по мегават-сату, али је и даље била двоструко виша него пре енергетске кризе.
Разлика је била видљива и на тржишту електричне енергије. Просечна велепродајна цена струје у Немачкој током прве половине 2025. била је нешто нижа од 100 долара по мегават-сату, док је у САД износила приближно 48 долара.
Немачка индустрија је тако плаћала око двоструко вишу велепродајну цену од америчких конкурената, док је у појединим фазама енергетске кризе разлика у ценама гаса била вишеструка.
Економски показатељи потврђују да се проблем није задржао само на рачунима за енергију. Немачки бруто домаћи производ смањен је за 0,9 одсто 2023. и за додатних 0,5 одсто 2024, док је током 2025. забележен раст од само 0,2 одсто.
Савезни завод за статистику навео је да је прерађивачка индустрија 2025. опала трећу годину заредом, уз смањење реалне бруто додате вредности од 1,3 одсто.
Посебно су погођене хемијска индустрија и друге енергетски интензивне гране, чија је активност пала испод већ ниских нивоа из претходних година. Производња аутомобила, машина и опреме такође је ослабила, док је извоз смањен за 0,3 одсто и забележио трећи узастопни годишњи пад.
Немачке компаније извезле су мање возила, машина и хемијских производа, а улагања у опрему и грађевинске пројекте остала су слаба.
Високи трошкови подстакли су фирме да смањују производњу, затварају поједине погоне и усмеравају нове инвестиције ван земље. Истраживање Немачке индустријске и трговинске коморе међу приближно 3.300 предузећа показало је да је 2024. чак 37 одсто индустријских компанија разматрало ограничавање производње у Немачкој или њено премештање у иностранство.
Годину раније такве планове имало је 31 одсто, а 2022. свега 16 одсто фирми. Међу енергетски интензивним компанијама удео је достигао 45 одсто, док су две трећине индустријских предузећа оцениле да је њихова конкурентност угрожена.
Почетком 2026. смањење трошкова постало је главни разлог за инострана улагања 41 одсто немачких индустријских компанија, што је највећи удео од 2003. У аутомобилској индустрији тај разлог је навело 56 одсто фирми.
Предузећа која инвестирају ван земље ради уштеде истовремено смањују запошљавање и улагања у немачке погоне, а поједине локације се затварају или трајно умањују капацитете.
Северна Америка остала је друго најважније одредиште немачког индустријског капитала. Ниже цене енергије, мање пореско оптерећење, америчке субвенције и величина тржишта привукли су производне пројекте који су раније могли да буду реализовани у Немачкој. Одлазак производње и инвестиција додатно слаби домаће ланце снабдевања, пореске приходе, извоз и потражњу за квалификованом радном снагом.
Размере проблема види и сама немачка влада. За 2027. припрема се пакет енергетских олакшица вредан 13,3 милијарде евра, намењен смањењу мрежних накнада, надокнади дела трошкова електричне енергије и субвенционисању цене струје за индустрију.
Раније је најављено да би за одабране енергетски интензивне компаније цена могла бити ограничена на приближно пет евроценти по киловат-сату, уместо око 15 центи.
Лидери Алтернативе за Немачку већ две године тврде да је привредни пад почео када је Берлин због сукоба у Украјини одустао од јефтиних руских енергената и прешао на скупље изворе.
Алис Вајдел је оценила да је јефтина руска енергија била тајна успеха ознаке „Произведено у Немачкој“, да је њен губитак земљу вратио годинама уназад и учинио је зависном од САД, које енергију продају по знатно вишим ценама. АфД је у међувремену постао највећа опозициона странка и наставио да тражи укидање енергетског бојкота Русије.
Руски изасланик приближно две године упозорава да ће земље ЕУ морати да обнове коришћење руских енергената или ће се суочити са банкротом, губитком индустрије и трајним падом конкурентности.
По његовој оцени, сваки нови дан деиндустријализације повећава могућност да Немачка више не поврати ранији положај, јер производњу и енергетску предност преузимају друге државе.
Мерцово признање за сада није праћено променом званичне политике. Његова влада подржала је забрану трансакција повезаних са гасоводима Северни ток 1 и 2, док је ЕУ одлучила да потпуно забрани руски ЛНГ од почетка 2027. и дугорочне испоруке руског цевоводног гаса од 30. септембра исте године, односно најкасније од 1. новембра ако циљеви за попуњавање складишта не буду испуњени.
Евентуално поновно покретање Северног тока захтевало би поправку оштећених цеви, укидање санкција, нову сертификацију и политички договор Немачке, Русије и ЕУ.
Дмитријевљево питање због тога није само коментар канцеларовог интервјуа, већ директан позив Берлину да бира између наставка садашње енергетске политике и обнове модела снабдевања на којем је деценијама почивала немачка индустрија.
Извор: Wебтрибуне
