Британски аналитичар Александар Меркурис у видео-коментару под насловом „Starmer Finally Quits; BBC Admits Kiev Faces Donbas Crisis Losing Konstantinovka; Neocons Iran Rage“, објављеном 22. јуна, повезао је политичку кризу у Великој Британији са развојем догађаја у Украјини, растућим тензијама између Русије и Запада и преговорима Вашингтона и Техерана о нуклеарном питању.
Меркурис наводи да је британски премијер Кир Стармер најавио одлазак са функције, али не одмах. Према његовим речима, Стармер планира да остане на челу владе до избора новог лидера Лабуристичке партије, што би могло да потраје до краја августа или почетка септембра уколико дође до унутарстраначког надметања.
Аналитичар сматра да је Стармер изгубио политички ауторитет и подршку у парламенту, али да упркос томе наставља да обавља функцију премијера.
Као најизгледнијег наследника Стармера, Меркурис наводи Ендија Бернама, који је недавно постао посланик након победе на допунским изборима у Макерфилду.
По његовој оцени, британски политички систем већ практично рачуна на Бернама као будућег премијера, због чега сматра да би власт могла да буде пренета много брже него што је најављено.
Говорећи о стању британске економије, Меркурис тврди да је политика Лондона према Русији и Украјини допринела расту енергетских трошкова.
Он наводи да су цене енергије у Британији четири пута више него у Сједињеним Државама и оцењује да је прекид сарадње са Русијом као највећим европским произвођачем енергије имао озбиљне последице по привредни раст земље.
Значајан део коментара посвећен је ситуацији на фронту у Донбасу. Меркурис истиче да је BBC први пут отворено објавио текст о тешкој ситуацији украјинских снага у Константиновки, граду који описује као кључну капију према остатку Донбаса.
У извештају британског јавног сервиса наводи се да су руске снаге ушле у град и покушавају да га опколе, док украјински војници признају да је ситуација изузетно сложена.
Аналитичар оспорава процене из тог чланка и тврди да је стање на терену много неповољније за Украјину него што BBC приказује.
Позивајући се на руске и украјинске војне изворе, наводи да су Покровск и Мирноград већ под руском контролом, као и да се руске снаге приближавају Добропољу.
Према његовој процени, Константиновка је најмање 95 одсто под руском контролом, док се преостале борбе своде на операције чишћења изолованих украјинских положаја.
У транскрипту се наводи да би пад Константиновке отворио пут према Краматорску и Славјанску, које Меркурис описује као последња велика украјинска упоришта у источном делу земље.
Он сматра да би њихово заузимање могло да омогући Русији потпуну контролу над Донбасом и процењује да би се такав сценарио могао остварити пре јесени уколико се садашњи темпо руског напредовања настави.
Истовремено, руске снаге настављају нападе дроновима и ракетама на циљеве широм Украјине. Меркурис наводи да су погођени Одеса, Харков и друга подручја, као и објекти повезани са снабдевањем горивом у близини линије фронта.
Он преноси и изјаву Дениса Пушилина да руске снаге након заузимања Рај-Александровке стичу све већу могућност надзора и дејства према подручју Славјанска и Краматорска.
Према његовим наводима, украјинске власти су већ повукле део војне команде и цивилне администрације из Краматорска, док постоје извештаји да покушавају да изместе и поједине индустријске капацитете дубље у унутрашњост земље. Меркурис оцењује да такви потези указују на забринутост због даљег развоја ситуације на фронту.
Украјина је у међувремену наставила нападе на руску територију. У коментару се наводи да је током једног од последњих напада према Москви лансирано око 80 дронова, за које руске власти тврде да су оборени пре доласка до престонице.
Помињу се и непотврђени наводи о могућем поготку фабрике електронске опреме у Вороњежу пројектилом Сторм Схадоw, мада за то, према Меркуришу, није било званичне потврде руског Министарства одбране.
Коментаришући политичке реакције у Москви, Меркурис наводи да поједини руски званичници све отвореније тврде да сукоб превазилази оквир посредничког рата и да европске државе директно учествују у конфронтацији са Русијом.
Ипак, указује да су поједине оштре изјаве накнадно уклоњене из медијских извештаја, што тумачи као знак да Кремљ још не жели директну ескалацију са европским државама.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Москва нема позитивно мишљење о Стармеровом мандату и да не очекује значајне промене у односима са Лондоном након његове смене. Према Песковљевим речима, британско-руски односи налазе се на најнижем нивоу, а мало је вероватно да ће нови британски лидер заузети битно другачији став према Русији.
Песков је такође рекао да Русија озбиљно схвата претње упућене Белорусији. Меркурис наводи да се очекује разговор Владимира Путина и Александра Лукашенка, као и могући додатни кораци Москве ради јачања безбедности савезника.
Велики део завршнице коментара посвећен је руској ракети Орешник. Меркурис наводи да је добио нове информације о њеном развоју, укључујући тврдње да садашња верзија користи другачије системе навођења од раније помињаних жироскопа ГУ503.
Он износи процену да корени програма сежу до руских војних пројеката покренутих након америчког повлачења из Споразума о противбалистичким ракетама 2002. године и тврди да су бројни елементи система развијани годинама пре него што су обједињени у садашњи пројекат.
Меркурис се осврнуо и на разговоре америчке и иранске делегације у Женеви. Према његовим наводима, састанак који су предводили Џеј Ди Венс са америчке и Абас Арагчи и Мохамад Багер Галибаф са иранске стране трајао је око 18 сати.
Он наводи да је након преговора саопштено да је постигнут напредак и да је Иран пристао да поново прими инспекторе Међународне агенције за атомску енергију.
У наставку коментара упозорава се на осетљиво стање енергетског тржишта и значај Ормушког мореуза за глобално снабдевање нафтом.
Позивајући се на анализе Ларија Џонсона, Меркурис наводи да постоји забринутост због залиха дизел горива и да Иран и даље располаже значајним инструментима притиска у преговорима са Западом.
На крају се осврће на вишесатни састанак председника САД Доналда Трампа и сенатора Линдзија Грејема. Према наводима из коментара, разговор је трајао око четири и по сата, што Меркурис тумачи као могући знак озбиљних неслагања унутар америчког политичког естаблишмента око политике према Ирану и последица недавних догађаја на Блиском истоку.
Правда
СветМосква више не чека никога: Ритер тврди да Русији споразум није потребанИзвор: webtribune.rs
