Док се настављају разговори између Москве и Вашингтона о могућем окончању сукоба у Украјини, све чешће се поставља питање да ли преговори могу донети политичко решење пре него што догађаји на терену одреде исход.
Поједини аналитичари сматрају да се војна ситуација развија брже од дипломатског процеса и да се простор за компромис додатно сужава.
Истовремено, у Вашингтону, Европи и Кијеву воде се расправе о даљој подршци Украјини и могућим оквирима будућег споразума.
Војни аналитичар Скот Ритер оценио је да је исход сукоба већ одлучен и да Русија, према његовом мишљењу, има доминантну позицију како на бојном пољу тако и у преговорима.
Он тврди да Москва наступа из позиције победника и да због тога одређује услове под којима би евентуални споразум могао бити постигнут. Према његовим речима, главни проблем преговора није Русија већ украјинско руководство које, како наводи, одбија да прихвати руске захтеве.
Говорећи о америчкој политици, Ритер је критиковао изјаве државног секретара Марка Рубија о могућем повлачењу САД из процеса преговора. Он сматра да Рубио нема кључну улогу у разговорима о окончању сукоба и да одлуке доносе председник Доналд Трамп и његов специјални изасланик Стив Виткоф.
Ритер је оценио да у Трамповој администрацији постоје две супротстављене струје – једна која подржава председникову намеру да постигне споразум са Русијом и друга која заступа тврђи приступ према Москви.
Према његовој оцени, администрација је подељена између личности попут, Џеј Ди Венса, Пита Хегсета и Стива Виткофа с једне стране, и Марка Рубија, Мајкла Волца и Кита Келога с друге. Ритер тврди да та унутрашња подела отежава спровођење јединствене политике према Русији и Украјини.
Коментаришући ситуацију на фронту, Ритер је рекао да Украјина показује значајну отпорност, али да је она омогућена стотинама милијарди долара стране помоћи. Он сматра да такав модел није дугорочно одржив и оцењује да се украјинска држава суочава са процесом постепеног слабљења. Иако није желео да предвиђа временски оквир, навео је да је, по његовом мишљењу, колапс Украјине „неизбежан“.
Посебно је указао на зависност Кијева од америчких обавештајних података. Према његовим тврдњама, украјинске власти се ослањају на америчка упозорења о лансирању руских ракета, па би евентуални прекид размене обавештајних информација значајно ослабио способност Украјине да реагује на нападе.
Ритер сматра да Европа представља један од кључних фактора који компликују преговоре. Он је изразио уверење да ће политичке промене у више европских држава ослабити садашњи курс подршке Кијеву. Као примере навео је Румунију, Немачку, Француску и Велику Британију, где очекује значајне политичке промене које би могле да утичу на европску политику према Украјини.
Говорећи о НАТО-у, Ритер је тврдио да ће Сједињене Државе смањивати ниво подршке Алијанси и да ће се део америчких снага повући из Европе. Он је оценио да НАТО без активног америчког учешћа не може да функционише на досадашњем нивоу, посебно када је реч о великим војним вежбама.
На питање о улози Кине, Ритер је рекао да односи Вашингтона и Пекинга немају значајан утицај на преговоре о Украјини. Према његовом мишљењу, Москва питање сукоба са Украјином посматра одвојено од односа САД и Кине и не показује спремност да мења своју позицију због америчко-кинеских несугласица.
Аналитичар је такође оценио да Русија тренутно не зависи од побољшанја односа са Западом. Навео је да се руска економија прилагодила санкцијама, да је развила нове трговинске и инвестиционе везе са Кином и Индијом и да евентуално побољшање односа са САД види као додатну корист, а не као неопходан услов за свој развој. Као пример је поменуо да су кинеске и индијске компаније наставиле да улажу у Русију упркос западним ограничењима.
Осврћући се на могуће услове за завршетак сукоба, Ритер је навео да Москва, према његовој процени, инсистира на неколико кључних захтева: трајном одустајању Украјине од чланства у НАТО-у, прихватању територијалних промена које је Русија прогласила, као и значајном смањењу украјинских војних капацитета. Он тврди да руско руководство не показује спремност да одустане од тих захтева без обзира на притиске са Запада.
Ритер је оценио да је проблем за Вашингтон и европске савезнике чињеница да су годинама учествовали у обуци и опремању украјинских оружаних снага. Према његовом мишљењу, Москва због тога данашњу украјинску војску посматра као продужетак НАТО структура.
Говорећи о будућности Украјине, Ритер је изнео тврдњу да Русија не разматра само војна питања већ и будуће политичко уређење земље. Он сматра да Москва жели дугорочне безбедносне гаранције које би спречиле повратак Украјине у западне војне структуре и трајно је везале за руски политички и економски простор.
На крају разговора, Ритер је оценио да Русија преговара „у доброј вери“, али искључиво на основу онога што сматра реалним стањем на терену. Према његовом мишљењу, Москва неће пристати ни на какве уступке који би довели у питање резултате које је остварила током сукоба.
Он је закључио да Русија, како тврди, не осећа хитност за постизање споразума, док Запад и Украјина имају знатно већи интерес да до њега дође што пре.
Правда
АфрикаВелика афричка држава тоне у хаос: Рат на два фронта са терористима и бандитима (МАПЕ)Извор: wetribune.rs
