Напади на трговачке бродове у Црном мору отворили су озбиљна питања о безбедности поморског саобраћаја и одговорности за инциденте који су изазвали оштре реакције Софије, Кијева и Москве. Бугарске власти покушавају да утврде околности догађаја, док се међу политичким званичницима појављују различите оцене о томе ко стоји иза напада.
Бугарска је затражила међународну подршку за истрагу напада беспилотним летелицама на трговачке бродове у Црном мору, као и за јачање контроле над својим поморским и ваздушним простором. Помоћ је затражена од Европске агенције за поморску безбедност (ЕМСА), а истовремено се воде консултације са партнерима из НАТО-а.
Бугарски премијер Румен Радев упутио је писма председнику Европског савета Антонију Кошти, председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен и генералном секретару НАТО-а Марку Рутеу. У њима је нагласио потребу за савезничком подршком и затражио да се овом питању да приоритет због његове хитности.
Радев је истовремено јасно ставио до знања да Бугарска не намерава да активира чланове 4 и 5 Северноатлантског уговора. Први предвиђа консултације међу савезницима, док се други односи на колективну одбрану.
Захтеву за међународну помоћ претходили су догађаји у ноћи 6. октобра, када су два трговачка брода нападнута у искључивој економској зони Бугарске, приближно 70 наутичких миља источно од града Бјала. Према изјавама чланова посада, у нападима су коришћене беспилотне летелице и беспосадни поморски чамци.
Брод Алфа Ватан, који је пловио под заставом Тогоа, претрпео је критична оштећења и потонуо на дубину од приближно два километра. Чланови његове посаде, међу којима су били држављани Сирије, нестали су.
Велика дубина знатно је отежала подводни преглед олупине, јер даљински управљани уређаји којима су истражитељи располагали могу да раде на дубинама до 1,5 километара. Потрага и спасилачка операција касније су обустављене, пошто тела помораца нису пронађена. Спасилачке екипе откриле су само поједина средства за спасавање.
Други нападнути брод, Ејбл, пловио је под заставом Палауа и превозио пшеницу из румунске луке Галац према Истанбулу. После удара на њему је избио пожар, али је свих 18 чланова посаде евакуисано на бугарски трајект Диоскурија и превезено у Варну.
Двојица помораца задобила су тешке повреде. Један је имао опекотине на приближно 45 одсто површине тела, док је други претрпео повреду главе.
Бугарски министар одбране Димитар Стојанов саопштио је да преглед места напада није омогућио проналажење остатака беспилотних уређаја. Њихово одсуство озбиљно отежава идентификацију употребљеног оружја и утврђивање његовог порекла.
Бугарски војници детаљно су прегледали брод Ејбл током операције која је трајала дуже од 30 минута. Међутим, нису пронашли ниједан фрагмент беспилотних летелица, пошто је пожар уништио могуће материјалне трагове.
Стојанов је нагласио да расположиви докази не омогућавају утврђивање државе којој су припадали уређаји коришћени у нападу. Истовремено је потврдио да није реч о случајном инциденту, већ о циљаном нападу, оценивши да је Бугарска тиме постала део хибридног рата између Украјине и Русије.
Упркос томе што порекло дронова није утврђено, украјински председник Владимир Зеленски оптужио је Москву за нападе. Он је догађај описао као комбиновану руску операцију у којој су коришћени поморски и ваздушни беспилотни уређаји.
Бугарски министар одбране одбацио је такво приписивање одговорности без материјалних доказа, оценивши изјаве Зеленског као спекулативне.
„Не мислим да је прикладно спекулисати када је реч о националној безбедности. Дрон је могао бити украјински или руски“, изјавио је Стојанов.
Додатно неслагање између Кијева и бугарског Министарства одбране појавило се након видео-обраћања украјинског председника. Зеленски је тада изјавио да је украјинска страна контактирала бугарску војску и разјаснила околности напада.
Стојанов је оспорио ту тврдњу, наводећи да нема сазнања о таквом контакту са бугарским војним представницима.
„Колико је мени познато, такав састанак одржан је само са премијером“, рекао је министар.
За разлику од опрезног става Министарства одбране, премијер Радев изнео је оцену која одговорност за нападе повезује са Русијом. Иако је признао да расположиви докази нису довољни за утврђивање земље порекла беспилотних уређаја, изјавио је да логика догађаја указује на то да резултати напада одговарају интересима Руске Федерације.
Такво образложење оставља разлику између политичке процене и резултата војне истраге. Министарство одбране инсистира на материјалним доказима, док премијер закључак о могућем одговорном актеру заснива на процени интереса којима би напади могли да користе.
Руска амбасада у Софији одбацила је умешаност Москве у инциденте. Тиме су оптужбе између украјинске и руске стране остале супротстављене, док бугарска истрага још није утврдила порекло беспилотних уређаја нити идентитет одговорних за нападе.
Wебтрибуне
