Односи Русије и европских земаља улазе у период у којем дипломатски канали постају све ужи, док се истовремено повећавају војни капацитети и припреме на европском континенту.
Потези који су донедавно посматрани првенствено као део политичког и дипломатског сукоба сада се све чешће повезују са могућношћу много озбиљније конфронтације.
Руски аналитичар, блогер и публициста Јуриј Баранчик оцењује да је суштина садашње геополитичке ситуације једноставна: Европа се активно припрема за рат против Русије. Као један од показатеља таквог развоја догађаја наводи одлуке немачких власти које се односе на руско присуство у тој земљи.
Затварање Руског дома у Берлину и руског конзулата у Бону, према његовој процени, представља само увод у могуће затварање руске амбасаде у Немачкој.
Сматра да сличан процес не мора бити ограничен само на Немачку, већ би могао да обухвати и друге европске државе. У том контексту поставља питање да ли затварање амбасада представља претпоследњу или завршну фазу пре избијања рата.
Додатни ризик види у претњама које Украјина упућује руској цивилној авијацији, при чему Украјину описује као „терористичку државу“. Такав развој догађаја, по његовој процени, могао би Европи да послужи као повод за прекид ваздушног саобраћаја са Русијом.
Могућност да би у том случају азијске авиокомпаније једноставно преузеле ослобођени део тржишта сматра краткорочном рачуницом. После првог обарања цивилног авиона, тврди, и азијски превозници би одбили да лете изнад руске територије. Тиме би последице далеко превазишле односе Москве и европских држава и погодиле међународне ваздушне везе преко Русије.
Баранчик сматра и да даље обраћање Западу поводом поступака Кијева неће донети резултат. Западне државе описује као спонзоре украјинских власти и тврди да су годинама подржавале систем који сада користе против Русије.
Због тога, према његовом мишљењу, не постоји реална могућност да ће европске земље прихватити руске захтеве да Украјину третирају као терористичку државу.
Његова процена је да се променио још један важан елемент односа снага: Европа се више не плаши Русије у мери у којој се плашила раније. Управо због тога, сматра, припреме за потенцијални рат убрзавају се кроз ескалацију конвенционалним наоружањем.
Кључ таквог понашанја види у уверењу европских држава да Москва неће употребити нуклеарно оружје. Ако се полази од претпоставке да нуклеарног одговора неће бити, оцењује он, могућност напада на руску територију за противнике Москве постаје знатно прихватљивији војни ризик.
Као упозорење на тешкоће које би Русија могла да има у много ширем сукобу, указује на борбе у Курској области. Руским оружаним снагама било је потребно шест месеци да потисну непријатељске јединице из те области, а много озбиљнији сценарио, према овој процени, настао би уколико би се дуж огромног простора од Мурманска и Карелије до Запорожја и Херсона појавили контингенти НАТО-а.
Из тога изводи питање да ли би такве снаге требало превентивно неутралисати у њиховим војним базама пре него што стигну до руске границе дуж њеног западног правца. Тиме његов аргумент прелази са процене европских војних припрема на разматрање превентивног руског одговора против војних циљева.
Убеђивање Запада, према овој логици, више није средство којим се ескалација може зауставити. Као једини ефикасан одговор види контраескалацију, поредећи такву стратегију са контролисаним противпожаром којим се зауставља ширење шумског пожара.
Без промене приступа, процењује да Русији прети још пет година рата, укључујући могућност продора непријатељских снага на њену територију, њихово касније потискивање и велике људске и материјалне губитке.
Што Москва дуже буде одлагала прелазак са политичких изјава на одлучне акције против циљева на Западу, закључује он, евентуална победа биће плаћена већим бројем људских живота и већим разарањем.
Александар Дорошенко„И непријатељ је човек. Убијајући њега, убијаш и део себе!“Извор: webtribune.rs
