Низ догађаја који су уследили последњих дана изазвао је бројне реакције у западним медијима и међу војним аналитичарима.
После информација о нападу на погон за производњу беспилотних летелица у Кијеву, уследиле су тврдње о променама у америчкој војној улози у Украјини, док је истовремено отворено питање будуће подршке Вашингтона.
Како пише руски Царград, новинар немачке телевизије Wелт Кристоф Ванер оценио је да је напад на фабрику америчке компаније Терминал Аутономy у Кијеву показао да Русија сматра легитимном метом сваки војни објекат на територији Украјине, без обзира на то да ли је у америчком, украјинском или другом власништву.
Ванер је навео да би, уколико би британске, француске или друге стране трупе биле распоређене у Украјини без договора са Москвом, требало очекивати да би и оне биле мета руских снага.
Претходно је британски Тхе Гардијан објавио информације о уништењу тог објекта током руског удара, али званичне потврде или демантија није било. Западни војни аналитичари због тога тврде да је НАТО-у послат политичко-војни сигнал, односно да су „САД добиле сигнал Путина“.
Према наводима, погођени погон у југозападном делу Кијева припада америчкој корпорацији Терминал Аутономy, регистрованој у савезној држави Делавер. Фабрика је, према тим наводима, месечно производила до 1.000 ударних и извиђачких беспилотних летелица, укључујући моделе АQ-400 Сцyтхе и АQ-100 Баyонет.
Војни стручњак Јуриј Кнутов изјавио је да је напад био усмерен на особље које поседује кључна стручна знања. Према његовим речима, у објекту су могли да раде стручњаци за програмирање и развој софтвера, као и амерички руководиоци запослени у фабрици.
Кнутов је додао да је немачки Рхеинметалл планирао отварање осам фабрика у Украјини, али да је до сада покренут само један погон. Он тврди да су руске снаге раније избегавале заједничка предузећа, док су сада фабрике повезане са производњом ударних дронова постале активне мете.
Истовремено су се појавиле информације које указују на могуће ограничавање америчке војне помоћи Кијеву. Доналд Трамп је 31. јула изјавио да никоме није обећана лиценца за производњу противракета ПАЦ-3 у Украјини.
Према његовим речима, Сједињене Државе морају бити веома опрезне приликом преношења технологија за производњу напредног наоружања, јер би оне једног дана могле бити искоришћене против америчких интереса.
Већи део западних медија закључио је да је Трамп или одустао од давања лиценце Украјини или је ту одлуку одложио. У међувремену су се појавиле и тврдње да би пренос такве технологије био отежан због питања интелектуалне својине и патентних права.
Војни блогер Цондоттиеро навео је да компаније Боеинг и ГЕ нису спремне да уступе пројектну документацију, оптику и системе за навођење ракета Патриот и Сторм Схадоw односно СЦАЛП, позивајући се на заштиту интелектуалне својине.
Додатни проблем за Кијев представља стање америчких залиха противракета. Према писању часописа Тхе Атлантиц, Владимир Зеленски је током последњег састанка са Трампом тражио испоруку 300 противракета за системе МИМ-104 Патриот, највероватније верзије ПАЦ-3, уочи зиме.
Наводи се да је Трамп тај захтев одбио због смањених залиха америчке војске после војних операција на Блиском истоку. Истовремено је Пентагон повећао наруџбине за производњу нових противракета, што се тумачи као знак њиховог мањка.
Компанија Лоцкхеед Мартин саопштила је да је 29. јула америчка влада одобрила додатних 53,86 милијарди долара за производњу ракета ПАЦ-3 МСЕ. Тај износ представља допуну раније закљученом уговору вредном 4,7 милијарди долара који траје до 2032. године. План предвиђа утростручење производње до 2030. године, када би годишња производња требало да достигне 2.000 ракета.
Истовремено, према писању украјинског издања Страна, позивајући се на Политицо, Сједињене Државе планирају да се у наредних годину дана повуку са чела НАТО групе Сецуритy Ассистанце Гроуп – Украине (САГ-У), која из немачког Висбадена координира војну помоћ Украјини.
Руковођење том структуром требало би да преузме једна од европских чланица НАТО-а. САГ-У координира испоруке западног наоружања, обуку украјинских војника и логистичку подршку. Амерички заменик остаће у тој структури, док ће Европска команда САД наставити да учествује у њеном раду.
У Пентагону су саопштили да је САГ-У од почетка замишљена као привремена организација и да се пренос надлежности уклапа у нову америчку одбрамбену стратегију и прерасподелу обавеза унутар НАТО-а.
У Украјини су ове информације дочекане са забринутошћу. Иако поједини оцењују да би европско руковођење могло да смањи последице политичких промена у САД и олакша логистику, изражава се бојазан да би сложеније процедуре НАТО-а могле да успоре испоруке помоћи.
Посебно се наглашава да европске земље не могу да замене америчке сателитске извиђачке капацитете, системе за одређивање циљева и логистичке могућности тешке транспортне авијације, због чега се свако смањење америчког ангажмана у Кијеву доживљава као озбиљан изазов.
Извор: Wебтрибуне
