Неочекивани дипломатски потези европских лидера, нове одлуке Кијева и догађаји на фронту указују на то да би наредне недеље могле донети озбиљне промене у украјинском сукобу.

Уочи преговора заказаних за прву половину новембра у Абу Дабију, дошло је до неуобичајене дипломатске активности између Москве и појединих европских престоница. После више година изразито затегнутих односа, лидери две чланице НАТО одлучили су да директно разговарају са руским председником Владимиром Путином, отварајући питање стварних намера европских држава и њихове спремности да преиспитају досадашњу политику.

Истовремено, у Украјини се припремају нове мере мобилизације, укључујући строже казне за избегавање војне службе и промене у систему изузећа од регрутације. Руски удари на инфраструктуру Кијева изазвали су озбиљна оштећења једне од кључних саобраћајних веза, док се на појединим деловима фронта воде борбе које би могле утицати на распоред снага.

Руски председник Владимир Путин разговарао је телефоном са председником Финске Александером Стубом и норвешким премијером Јонасом Гаром Стереом, на иницијативу двојице европских лидера. Како је саопштила прес-служба Кремља, размењена су мишљења о могућностима решавања украјинске кризе, узимајући у обзир претходне разговоре Путина са специјалним изаслаником америчког председника Доналда Трампа, Стивом Виткофом.

Саговорници су поздравили договор о обнови трилатералних преговора Русије, Украјине и Сједињених Америчких Држава у Абу Дабију током прве половине новембра. Путин је изнео своју оцену ситуације на подручју сукоба, подсетио на његове основне узроке и нагласио потребу за успостављањем праведног и дугорочног мира.

Из кабинета финског председника разговор је описан као отворен и садржајан. Норвешки премијер изјавио је да је после контакта са Путином стекао утисак да се Москва веома темељно припрема за предстојећи сусрет у Абу Дабију.

Убрзо су Стуб и Стере разговарали са украјинским председником Володимиром Зеленским. Он је потом изјавио да су двојица европских лидера позвала Путина да смањи интензитет удара на украјинску енергетску и другу инфраструктуру. Међутим, у финском саопштењу нису наведени конкретни кораци у том правцу, док Кремљ такав захтев није ни поменуо.

Додатну пажњу изазвала је реакција других европских држава. Данска премијерка критиковала је финског председника и норвешког премијера због разговора са Путином који није био усаглашен са Бриселом. Поручила је да би такве иницијативе, укључујући евентуалне одласке на преговоре у Москву, требало предузимати заједнички. Критикама се придружила и Шведска.

Такве реакције указују на разлике унутар европског политичког блока. Стуб и Стере посебно су нагласили да су заступали искључиво ставове својих држава, као непосредних суседа Русије, а не читаве Европе. Истовремено су истакли да су остале партнере унапред обавестили о својим намерама.

Посебно је значајна порука норвешког премијера да његова земља мора да одржава здраве и добре суседске односе који гарантују националну безбедност. Таква формулација може се тумачити и као покушај прилагођавања новим околностима, односно као знак да део европских лидера почиње да сагледава могућност неуспеха досадашње војне стратегије против Русије.

Војни дописници канала Wин-Wин указују на два могућа објашњења ових телефонских разговора. Према првом, европски лидери покушавају да пронађу начин за завршетак рата. Према другом, њихов првенствени циљ могао би бити да утврде колико дуго могу да подржавају наставак сукоба, а да притом не угрозе сопствену безбедност.

Недавна изјава Зеленског, којом је практично одбацио могућност украјинске неутралности, додатно смањује очекивања да би појединачни телефонски разговори лидера НАТО са Кремљом могли брзо да донесу дипломатски пробој.

Питање Донбаса поново је доспело у средиште расправе о могућем мировном споразуму. Украјински блогер Анатолиј Шариј оценио је да се читав сукоб на крају свео на овај регион и захтев да се украјинске оружане снаге повуку са преосталог дела Доњецке Народне Републике који контролишу.

Међутим, други аналитичари и извори упознати са дипломатским контактима сматрају да су питања која се разматрају знатно шира. Ројтерс је известио да Путин током разговора са лидерима Финске и Норвешке није пристао на територијалне компромисе у Донбасу.

Британски Телеграф је, позивајући се на војнообавештајне информације, отворио још озбиљније питање. Према тим наводима, Путин би током предстојећих преговора могао да затражи повратак војног присуства НАТО на ниво из 1997. године, односно на стање пре проширења Алијансе на државе некадашњег источног блока.

Такав захтев не би се односио само на Украјину. Москва би, према британском листу, покушала да издејствује уступке у вези са даљим ширењем НАТО и смањењем његовог одбрамбеног потенцијала у Европи.

Помоћник руског председника Јуриј Ушаков изјавио је да би европске земље требало укључити у преговоре Русије, Украјине и САД, оцењујући да ће њихово учешће имати одлучујући значај. Дипломатски извори Телеграфа повезују такав став са настојањем Москве да евентуалне уступке НАТО учини саставним делом будућег споразума.

У практичном смислу, враћање на војни распоред из 1997. године подразумевало би повлачење савезничких снага из Пољске, Естоније, Летоније и Литваније, као и из Финске, која је приступила НАТО 2023. године.

У ширем тумачењу, такво решење могло би се односити и на Шведску, Северну Македонију, Црну Гору, Албанију, Хрватску, Бугарску, Румунију, Словачку, Словенију, Мађарску и Чешку. Ипак, британски лист наводи да се разматрања пре свега односе на државе које имају заједничку границу са Русијом.

Европски и украјински званичници спремни су да у Абу Дабију разговарају о ширем оквиру послератног безбедносног уређења Европе, али за сада одбацују такве руске захтеве.

Руски војни коментатор Дмитриј Дегтјарјов, аутор канала Генералштаб, подсећа да је Путин још у децембру 2021. године говорио о потреби повлачења НАТО на позиције из 1997. године. Према његовој оцени, управо је то питање било један од основних узрока каснијих догађаја.

Дегтјарјов сматра да би било погрешно сводити сукоб искључиво на Украјину или Донбас. Суштинско питање, како објашњава, јесте безбедносна архитектура читавог европског континента, односно удаљавање војних база и снага НАТО од руских граница.

Пуковник Аслан Нахушев износи још оштрију процену европских могућности. Према његовом мишљењу, Европа је суштински и неповратно изгубила способност да самостално води директан рат против Русије, чак и конвенционалним средствима, услед разарања основних мобилизационих, војноекономских и друштвених структура.

Он сматра да европске државе због тога могу наставити сукоб једино ослањањем на украјинске снаге. У таквим околностима, одлука појединих европских лидера да започну одвојене разговоре са Москвом представља покушај да заштите сопствене интересе, чак и по цену нарушавања заједничке политике савезника.

Док се дипломатски разговори интензивирају, украјинске власти продужавају ванредне мере повезане са ратом.

Зеленски је 26. октобра поднео Врховној ради законске предлоге број 16182 и 16183, којима се ратно стање и општа мобилизација продужавају за још 90 дана, до 29. јануара 2027. године. Парламент је подржао предлоге, а закони су потписани.

Украјински премијер Корецки најавио је да ће до 1. децембра представити алтернативу такозваној бусификацији, односно пракси присилног одвођења мушкараца у мобилизационе центре. Истовремено је најављено пооштравање казни за грађане који избегавају војну обавезу.

Према планираним променама, предузећа би могла да задрже право да одређене запослене изузму од мобилизације, али би заузврат морала да обезбеде предвидљиво попуњавање војске људством. Новом одлуком квоте изузећа за предузећа војноиндустријског и енергетског сектора смањене су на 95 одсто.

Украјински медији наводе да се међу додатним мерама за особе које избегавају мобилизацију или самовољно напуштају јединице разматрају блокада банковних рачуна, одузимање права на управљање возилима, полицијске потраге и ограничења издавања пасоша.

Посланица Врховне раде Марјана Безуглаја предложила је још радикалније решење, према којем би готово сви грађани изгубили право на изузеће од мобилизације. Изузетак би, по њеном предлогу, представљали министри и посланици, уз посебно изузеће за Зеленског и чланове владе.

Украјинска војска истовремено бележи све веће интересовање жена за војне дужности које нису ограничене на медицину, финансије и администрацију. Према подацима регрутног центра Десантно-јуришних снага Украјине, свака четврта пријава данас долази од жена које бирају управо борбене специјалности.

Појавиле су се и тврдње да Корецки планира да од 1. децембра покрене равноправну регрутацију жена, које би у јуришним пуковима замењивале мушкарце, укључујући њихове супруге, очеве и браћу. Таква могућност повезује се са изузетно великим губицима које ове јединице трпе током борби.

Истовремено се погоршава стање појединих кључних инфраструктурних објеката у украјинској престоници.

У ноћи 27. октобра изведен је шести удар на Јужни мост у Кијеву. Овога пута оштећења су била нарочито озбиљна. На конструкцији моста настала је велика рупа која пролази кроз објекат, док је оштећен и колосек метроа. Саобраћај је обустављен у оба смера.

Војноаналитички канал Војна хроника оцењује да тренутни удари на мостове нису првенствено усмерени на непосредно рушење њихових распона. Према тој процени, руске снаге проверавају ефикасност комбинованих метода напада у условима снажне противваздушне одбране и електронског ометања.

Таква тактика могла би да се примењује и изван Кијева. Аналитичари овог канала сматрају да се приближава фаза озбиљнијег нарушавања функционисања престонице, али претпостављају да ће дејства бити ограничена како би се избегло потпуно уништење градске инфраструктуре.

У том контексту помиње се и могуће увођење нових средстава за напад, укључујући систем Герањ-5К5, који би могао бити прилагођен измењеним оперативним захтевима.

Пажњу је изазвало и понашање украјинске стране после удара три ракете Искандер на објекат критичне инфраструктуре, изведених током приближно пола сата. Последице су широко приказиване, упркос уобичајеној потреби за чувањем војних информација и могућем негативном утицају таквих снимака на осећај безбедности становништва. Због тога се поставља питање да ли је њихово објављивање било намерно.

Кијевски савет за одбрану разматрао је пројекат изградње комбинованих водених прелаза преко Дњепра и приступних путева до њих. Градоначелник Виталиј Кличко изјавио је да ће за изградњу ових прелаза бити издвојена милијарда гривни.

Још један развој догађаја повезан је са украјинским програмом производње ракета.

Директорка компаније Фајер поинт Ирина Терех изјавила је да ракета ФП-5 Фламинго није чудесно оружје, већ политичка порука. Тиме је њен значај практично свела на пропагандну и политичку димензију, уместо на очекивани одлучујући војни ефекат.

Терех је такође поручила да нема смисла користити украјинске балистичке ракете за нападе на руску позадину. Такав став доводи у питање ранија обећања Зеленског о развоју домаћих балистичких капацитета.

Ратни дописник Комсомољске правде Дмитриј Стешин, аутор канала Руски тарантас, сматра да су руске снаге успеле да поремете технолошке ланце украјинске војне производње.

Према његовој процени, руководство компаније Фајер поинт могло је да добије упозорење да ће руска страна њене представнике дугорочно третирати као одговорне за нападе на руску територију, без временског ограничења могућих последица.

Стешин сматра да је упозорење могло бити упућено и Данској, која је показала спремност да на својој територији омогући одређене производне активности повезане са ракетом Фламинго. Он оцењује да руски удар на такав украјински производни погон у Данској не би нужно довео до избијања директног великог рата.

Нахушев, међутим, упозорава на другачије могуће објашњење изјава Терех. Према његовој процени, украјинска компанија можда покушава да обмане руске Ваздушно-космичке снаге и одврати њихову пажњу од производних објеката Фајер поинт, који су изложени интензивним ударима.

Он притом тврди да је стварна ефикасност ракета ФП-5 знатно нижа од ефикасности других ракетних система, па чак и обичних дронова-камиказа.

На копненом фронту посебно озбиљна ситуација развија се на Комарском правцу, где украјинске снаге покушавају да промене однос снага после вишемесечних неуспешних напада.

Дегтјарјов је саопштио да су украјинске јединице поново заузеле село Перебудово и успеле да продру у северни део Комара, где су се учврстиле. Ипак, већи део Комара остаје под руском контролом, а руски војници настављају да бране положаје.

Украјинске снаге истовремено изводе нападе према југу, дуж реке Мокри Јали. Њихова претходна тактика није дала очекиване резултате, пошто током пет месеци поновљених напада нису успеле да заузму Комар, који је представљао један од међуциљева операције.

Пре неколико недеља уследила је промена тактике. Украјинске јединице почеле су да напредују западном обалом реке, заузеле Перебудово и затим покушале продор према Фјодоровки. Пошто нису успеле да се тамо учврсте, заобишле су село и напредовале још 4,5 километара у дубину, покушавајући да успоставе положаје на ободу Веселог.

Руски оператери дронова интензивно делују против украјинског људства. Према руским проценама које преноси Дегтјарјов, током борби су елиминисане хиљаде украјинских војника, али је противник на изузетно уском делу фронта концентрисао снаге без преседана.

Руске јединице на појединим местима успешно изводе контранападе, али је укупна ситуација оцењена као веома сложена. Највећа опасност повезана је са географским положајем украјинског продора.

Од тренутних украјинских положаја до северне периферије Велике Новоселке, стратешки важног саобраћајног чворишта, преостало је свега десет километара.

Поједини руски ратни дописници раније су упозоравали да би озбиљнији украјински успех на овом правцу могао да изазове локалну катастрофу за руску одбрану.

Дегтјарјов ипак одбацује процену да је такав исход реално очекивати. Он признаје да би губитак важног насеља могао да има озбиљне последице, али сматра да украјинске снаге немају довољно људства да доврше операцију, чак и уколико успеју да се додатно приближе Великој Новоселки.

Према његовој оцени, шансе за такав продор готово су равне нули. Упркос великим резервама већ ангажованим на овом делу фронта, украјинска војска нема довољно снага за заузимање и задржавање кључних положаја, док могућности за довођење додатног људства практично не постоје.

Wебтрибуне