Русија је покренула нови технолошки пројекат у оквиру Министарства одбране који би могао значајно да промени начин употребе беспилотних летелица и убрза прилагођавање војске савременим условима ратовања.
У средишту пројекта налази се повезивање вештачке интелигенције са стварним подацима прикупљеним током борбених операција у Украјини. Циљ је стварање система који ће на основу искустава са фронта непрекидно унапређивати способност препознавања циљева, доношења одлука и извођења напада.
Заменик руског министра одбране Дмитриј Шчербињин потврдио је да је успостављена посебна затворена база података којој је већ приступило више од 40 водећих организација из области информационих технологија.
Најважнија новина јесте коришћење стварних видео-снимака борбене употребе дронова за обуку неуронских мрежа. Уместо ослањања искључиво на симулације, програмери сада могу да анализирају конкретне резултате операција, укључујући успешне поготке и промашаје, како би развијали прецизније алгоритме.
Такав приступ омогућава да свака забележена борбена ситуација постане део процеса усавршавања вештачке интелигенције. Руско Министарство одбране тиме настоји да повеже искуства са ратишта са развојем нових технологија које би требало да повећају ефикасност беспилотних система.
Један од кључних елемената пројекта јесте увођење јединственог класификатора за препознавање објеката. Раније су различите ИТ компаније самостално означавале и класификовале видео-материјал, користећи сопствене стандарде, што је отежавало обједињавање резултата и стварало неусклађеност међу системима.
Сада сви укључени програмери користе заједнички стандард. Резултати њиховог рада враћају се у централни сервис, пролазе строгу проверу Министарства одбране и затим постају део јединственог скупа података намењеног даљем развоју неуронских мрежа.
Оваква организација омогућава различитим развојним тимовима да користе искуства других учесника и избегавају понављање већ утврђених грешака. Крајњи циљ је стварање система који ће све боље препознавати ситуације на бојном пољу и у појединим задацима надмашивати способности људског оператера.
Посебна пажња посвећена је заштити централизоване базе података. Систем користи сертификована безбедносна средства и криптографску заштиту на нивоу државних тајни, а руска страна оцењује да таква организација представља снажну препреку непријатељским хакерским нападима.
Војни значај пројекта посебно долази до изражаја у условима масовне употребе комерцијалних дронова у Украјини. Док украјинске снаге настоје да великим бројем беспилотних летелица нападају стратешки важне објекте у руским регионима, Москва покушава да технолошку предност оствари кроз већу самосталност и прецизност својих система.
У таквим околностима, способност вештачке интелигенције да тренутно препознаје и класификује циљеве добија пресудан значај. Руски приступ заснива се на процени да унапређени алгоритми могу омогућити успешне нападе већ при првом покушају, нарочито на кључне елементе украјинске војне инфраструктуре.
Очекује се да нови системи омогуће дроновима деловање и у условима снажног радиоелектронског ометања. Вештачка интелигенција требало би самостално да одређује приоритетне циљеве и омогућава пробијање противничке одбране у ситуацијама у којима људски оператер више не може довољно брзо или прецизно да реагује.
Додатна предност налази се у брзини прилагођавања променама на фронту. Затворени циклус који повезује прикупљање података, обуку неуронских мрежа, борбену примену и поновно прикупљање резултата требало би да скрати време потребно за одговор на нову тактику противника са неколико месеци на свега неколико недеља.
У руским војним оценама овај концепт представља технолошки пробој и одговор на изазове савременог ратовања. Док западне земље настоје да Украјини обезбеде све веће количине дронова, Русија покушава да повећа интелигенцију појединачних борбених система и тако надокнади значај бројчане надмоћи.
Развој се не ограничава само на беспилотне летелице намењене нападима. Током лета у Русији је најављен и прелазак на јединствену мапу управљања борбеним дејствима уз помоћ вештачке интелигенције, која повезује различите радарске системе у заједничку мрежу.
У ту мрежу укључују се велики радари способни да надзиру ваздушни простор на удаљености од неколико стотина километара, али и компактни локатори намењени откривању малих дронова камиказа током њиховог приближавања циљу.
Приступ обједињеном систему требало би да добију противваздухопловне јединице на свим линијама одбране. Тиме би се омогућило праћење непријатељских летелица и њихово пресретање у реалном времену, уз бржу размену информација између радара и средстава за уништавање циљева.
Руске снаге већ примењују беспилотне летелице опремљене вештачком интелигенцијом, а међу њима се посебно издваја дрон-пресретач „Јолка“. Његов рад заснива се на принципу „испали и заборави“, који смањује потребу за непосредним управљањем након лансирања.
Оператер треба само да пребаци уређај у борбени режим и активира лансирање. Након тога вештачка интелигенција преузима праћење одабраног циља, наставља његово гоњење и самостално одређује најпогоднију тачку удара.
Систем притом анализира карактеристике објекта и настоји да погоди његове најосетљивије делове. Управо способност самосталног избора места удара представља једну од најважнијих особина ове технологије, јер одлука о завршној фази пресретања више не зависи непосредно од реакције војника.
Повезивање оваквих беспилотних система са централизованом обуком неуронских мрежа отвара могућност да се искуства из појединачних борбених операција користе за унапређивање читаве генерације дронова.
Русија рачуна да ће јој тај модел омогућити брже прилагођавање променама на ратишту и ефикасније дејство против украјинских снага, док ће стварни резултати зависити од поузданости алгоритама и њихове примене у борбеним условима.
Wебтрибуне
