Све интензивнији руски ракетни и беспилотни напади показали су колико је противваздушна одбрана постала важна за даљи ток рата у Украјини. Међутим, европске државе суочавају се са озбиљним проблемом: од њих се тражи да Кијеву предају ракете које би им могле затребати за сопствену одбрану.
Украјински градови и инфраструктурни објекти изложени су нападима различитим врстама ракета и дронова, а способност њиховог пресретања постаје све важније питање. Посебну забринутост изазивају удари на мостове, транспортне везе и објекте у главном граду.
Британски аналитичар Александер Меркурис сматра да је украјинска противваздушна одбрана претрпела озбиљно слабљење. Као један од показатеља наводи изјаву украјинског официра коју је пренео Фајненшел тајмс, према којој је обарање појединих руских дронова на млазни погон постало готово питање среће.
Таква оцена указује и на могуће проблеме са радарима, системима за откривање циљева и другим елементима противваздушне одбране. Руске снаге настоје да пронађу и неутрализују средства која омогућавају украјинској војсци да прати и пресреће долазеће нападе.
Ситуација је посебно озбиљна због ограниченог броја расположивих пресретачких ракета. Чак и системи који остају оперативни не могу да пружају заштиту уколико њихове залихе муниције нису довољне за дуготрајну одбрану.
Управо због тога европска дипломатија покушала је да покрене иницијативу којом би државе предале Украјини постојеће залихе противваздушних ракета, уз обећање да ће им оне касније бити надокнађене новом производњом. Међутим, тај предлог није добио очекивану подршку.
Према информацијама изнетим у разговору, европска висока представница Каја Калас признала је да државе нису пристале да предају тражене ракете. Тиме је отворено питање колико је реална европска стратегија наставка војне подршке без одговарајућих производних и складишних капацитета.
Меркурис указује на унутрашњу противречност такве политике. Европски лидери истовремено упозоравају становништво да би Русија могла да представља непосредну војну претњу и захтевају да се постојеће залихе средстава противваздушне одбране пребаце Украјини.
За владе које озбиљно разматрају могућност ширег сукоба, одрицање од расположивих ракета представља велики безбедносни ризик. Посебно је проблематично то што би Украјина, суочена са интензивним руским нападима, могла врло брзо да потроши додатне количине муниције.
У том случају европске државе остале би са смањеним резервама, док би војна ситуација у Украјини и даље остала неизвесна. Проблем није само политичка спремност за пружање помоћи, већ и питање да ли расположиви капацитети могу да промене однос снага.
Калас је после нових руских напада поновила да ће европски одговор бити већа отпорност и наставак подршке Украјини. Међутим, таква политика не решава непосредни проблем недостатка средстава за пресретање пројектила.
Сама политичка одлучност не може да замени ракете, радаре и обучене посаде. Уколико се не пронађе начин да се постојеће слабости надокнаде, украјинска инфраструктура остаје изложена даљим нападима, без обзира на интензитет политичких изјава из европских престоница.
Европа се тако суочава са избором између наставка исцрпљивања сопствених војних резерви и прихватања чињенице да постојећа средства нису довољна за остваривање свих постављених циљева. Што рат дуже траје, та дилема постаје све озбиљнија.
Wебтрибуне
