Бивши амерички обавештајни официр и инспектор Уједињених нација за оружје Скот Ритер оценио је да се сукоб у Украјини налази у једној од најважнијих фаза до сада, тврдећи да се отвара озбиљан раскол између Вашингтона и Кијева који би могао да одреди исход рата. У интервјуу за емисију „India and Global Left“, Ритер је говорио и о војним предностима Русије, улози беспилотних летелица, последицама сукоба са Ираном и будућности америчког присуства на Блиском истоку.
Према његовој оцени, Русија је током протеклих година постепено прилагођавала своје циљеве променама на бојном пољу, док западне земље настоје да наставе војну подршку Украјини упркос све већим економским и политичким притисцима.
Ритер одбацује тумачење да је Москва од почетка имала за циљ освајање украјинске територије. Он тврди да је руска војна операција покренута како би се Кијев приморао на преговоре и постигао договор о безбедносним питањима, али да је тај процес прекинут наставком западне војне помоћи Украјини.
„Русија није започела овај рат. Запад је започео овај рат, а Русија се брани“, рекао је Ритер, представљајући своје виђење узрока сукоба.
Он сматра да су преговори у Белорусији и каснији разговори у Истанбулу 2022. године могли да доведу до завршетка рата, али да је западна подршка наставку борби променила ток сукоба. Према његовом тумачењу, Русија је због тога морала да прошири војне циљеве и прилагоди стратегију новонасталим околностима.
Ритер је посебно критиковао западну стратегију према Москви, тврдећи да је њен крајњи циљ био стратешки пораз Русије и слабљење власти Владимира Путина. Као важан фактор навео је војноиндустријски комплекс у САД, за који сматра да има интерес да се сукоб продужи због финансијских користи од производње и испоруке наоружања.
Раскол Вашингтона и Кијева могао би да промени ток рата
Једна од главних тема интервјуа било је неслагање између САД и Украјине око напада на руску енергетску инфраструктуру. Ритер је оценио да је америчка администрација под Доналдом Трампом све више усредсређена на стабилизацију енергетског тржишта и снижавање цена горива, док Кијев наставља нападе на руске рафинерије.
Према његовим речима, такав приступ показује да Вашингтон и Кијев више немају потпуно исте стратешке интересе. Он тврди да би сукоб интереса могао да доведе до прекида америчке помоћи, укључујући испоруке оружја, обавештајну подршку и друге ресурсе од којих Украјина зависи.
„Украјина не може да настави да се супротставља Русији без пуне подршке Сједињених Држава“, оценио је Ритер, предвиђајући да би погоршање односа са Вашингтоном могло да доведе Кијев у изузетно тежак положај.
Он сматра да европске земље не би могле у потпуности да надокнаде евентуално повлачење америчке подршке. Истовремено, указао је на отпор који би Трамп могао да наиђе унутар америчког политичког и војноиндустријског система, где, према његовој оцени, и даље постоје снажни интереси за наставак конфронтације са Русијом.
Ритер је одбацио и тврдње да су војни аналитичари могли прецизно да предвиде трајање сукоба. Према његовом објашњењу, ток рата се мењао у више наврата — од почетних преговора и повлачења руских снага са појединих праваца, преко украјинске контраофанзиве, до каснијег ширења борби и промене руских циљева.
Као један од кључних фактора навео је беспилотне летелице, које су, како је оценио, суштински промениле начин вођења савременог рата.
Према Ритеру, дронови су успорили напредовање на фронту, али су истовремено повећали губитке и отежали кретање војника и технике. Он тврди да је Русија стекла предност у овом сегменту захваљујући прилагођавању тактике, нападима на командна места и способности да се супротстави украјинским беспилотним системима.
Такође је указао на руску кампању против украјинске противваздушне одбране, за коју сматра да је значајно ослабила способности Кијева да заштити војне и инфраструктурне циљеве.
Иран променио однос снага на Блиском истоку
Говорећи о сукобу са Ираном, Ритер је оценио да је Техеран показао способност да војно ограничи деловање САД у региону, али је одбацио оцене да је Иран већ постао глобална војна сила.
„Иран је регионална војна сила. Нема сумње у то“, рекао је Ритер, додајући да је Техеран успео да наметне своју вољу у регионалном сукобу и покаже ограничења америчке војне моћи.
Он је нагласио да Иран има значајан глобални утицај пре свега због свог положаја и контроле над Ормуским мореузом, кроз који пролази важан део светске трговине енергентима. Ипак, упозорио је да економска стабилност остаје једна од највећих слабости Техерана и да би продужени притисак могао да изазове озбиљне унутрашње проблеме.
Ритер је изнео и драматичну процену будућности америчког присуства на Блиском истоку, тврдећи да су америчке војне позиције већ озбиљно уздрмане. Према његовим речима, питање више није само да ли ће Вашингтон обновити своје базе, већ и да ли ће регионални политички поредак на којем је почивало америчко присуство уопште опстати.
Посебно је говорио о Саудијској Арабији и другим арапским монархијама у Персијском заливу, чију будућност сматра неизвесном. Његове процене о могућем распаду тих држава представљају изразито далекосежан сценарио, али су део његовог ширег аргумента да се однос снага на Блиском истоку мења.
На крају разговора, Ритер је одбацио оцене да у САД постоји снажан и организован антивоjни покрет. Према његовом мишљењу, противљење рату на друштвеним мрежама не одражава стварну мобилизацију становништва, док су цене горива и економски интереси далеко важнији за већину бирача.
Он је оценио да би значајан део америчке јавности подржао чак и нову војну интервенцију ако би власт успела да је представи као начин за снижавање цена горива. Као пример навео је америчку политику према Венецуели, тврдећи да економски интереси често надјачавају противљење војној сили.
Ритерове оцене указују на његово уверење да се истовремено мењају односи снага у Украјини и на Блиском истоку, али и да ће коначни исход зависити од способности великих сила да издрже војни, економски и политички притисак.
СрбијаПАРАВИЊА ИЗНЕО ПРОГНОЗУ ИЗБОРНИХ РЕЗУЛТАТА: „Студенти могу да освоје до 2,2 милиона гласова, власт губи подршку“Извор: Правда
