Када су становници Каракаса чули прве експлозије, операција чији је циљ био Николас Мадуро већ је ушла у завршну фазу.
Месеци обавештајних припрема требало је да омогуће америчким снагама да продру дубоко на територију Венецуеле, пронађу председнички пар и извуку га пре него што локалне снаге организују ефикасан одговор.
Размере операције биле су далеко веће од неколико хеликоптера који су кренули према објекту.
Више од 150 америчких летелица полетело је са око 20 локација на копну и мору широм западне хемисфере. У операцији су коришћени ловци Ф-22, Ф-35 и Ф/А-18, авиони за електронско ратовање, бомбардери Б-1, извиђачке и командне летелице, беспилотне платформе и хеликоптери специјалних снага.
Хеликоптери са снагама намењеним за хватање Мадура део пута летели су на висини од приближно 30 метара изнад воде како би што дуже остали тешко уочљиви. Док су се приближавали венецуеланској обали, друге америчке јединице отварале су им ваздушни коридор према Каракасу.
Напади и електронско дејство били су усмерени на способност Венецуеле да открије и нападне хеликоптере. Погођено је више војних локација, укључујући подручја око базе Ла Карлота, луке Ла Гваира и аеродрома Игуероте, док су експлозије забележене и код Форт Тијуне, једног од најважнијих војних комплекса у престоници.
Амерички специјалци већ су знали много о објекту према којем су се кретали. ЦИА је месецима пратила Мадурову рутину, мала америчка обавештајна екипа налазила се у Венецуели од августа 2025, а Делта Форце је на направљеној реплици објекта увежбавала улазак и савладавање препрека.
Хеликоптери су до циља стигли око 2.02 по локалном времену.
Тада је уследио најбржи део операције. Један високи амерички званичник касније је изјавио да су од првих експлозија до тренутка када су припадници снага већ били пред Мадуровим вратима прошла само три минута.
Мадуро и његова супруга Силија Флорес налазили су се унутра. Покушали су да стигну до заштићене просторије иза челичних врата, али су специјалци били припремљени и за ту препреку.
На терену је дошло до оружаног отпора. Једна америчка летелица била је погођена, а током извлачења коришћена је ватра из ваздуха ради потискивања противничких снага. Куба је касније саопштила да су погинула 32 њена држављанина из војних и обавештајних структура, од којих су неки, према Хавани, страдали у директној борби.
Флорес је током операције повређена. Када се два дана касније појавила пред америчким судом, њен адвокат Марк Донели рекао је да је задобила озбиљне повреде и да постоји могућност прелома или тешког нагњечења ребара.
После заробљавања, Мадуро и Флорес укрцани су у хеликоптер и извучени из Каракаса. Око два и по сата након почетка напада на комплекс хеликоптер са председничким паром већ је био изнад мора, на путу према америчком десантном броду Иво Џима.
На броду је настала фотографија која је постала један од симбола операције. Мадуро је приказан у сивој тренерци, са тамним наочарима и великим слушалицама на глави. Одатле је настављен његов транспорт према САД.
Иза неколико минута потребних специјалцима да стигну до циља стајала је операција која је захтевала ангажовање огромних ваздушних снага, електронско ратовање, претходно прикупљање података унутар Венецуеле и практично увежбавање упада.
Венецуелански систем безбедности успео је да пружи оружани отпор, али није успео да спречи извлачење председничког пара. Неколико сати након првих експлозија Мадуро више није био на територији земље којом је управљао.
Wебтрибуне
