Потрага америчких и израелских обавештајних служби за иранским врховним лидером Моџтабом Хаменеијем, према писању британског листа Тхе Тајмс, ушла је у нову фазу.
Како наводи лист, досадашње ослањање на сајбер-обавештајне методе више не даје резултате, па се тежиште пребацује на људску обавештајну мрежу и идентификовање курира који преносе поруке.
Према истом извору, Моџтаба Хаменеи је на чело Ирана дошао након што је његов отац, ајатолах Али Хаменеи, погинуо у израелском ваздушном удару 28. фебруара. Британски лист износи и тврдње да се нови врховни лидер већ око 150 дана није користио телефоном нити рачунаром, као и да се крије у дубоко укопаном бункеру.
Међутим, оригинални текст из којег потичу ове тврдње садржи уредничку напомену да су поједини наводи о његовом здравственом стању и разлозима скривања спекулативни.
Израелске и америчке службе раније су, како се наводи, користиле читав спектар сајбер-технологија како би лоцирале Алија Хаменеија. Међу методама је било и хаковање камера за надзор саобраћаја у Техерану ради праћења возила његовог обезбеђења и најближих сарадника.
Операције које су спроводиле америчка Агенција за националну безбедност и израелска Јединица 8200, према истом извору, омогућиле су утврђивање локације тадашњег врховног лидера, као и више високих војних и обавештајних званичника који су том приликом убијени.
Сада је ситуација другачија. Остаје отворено питање да ли би евентуална ликвидација новог врховног лидера имала стратешки смисао, имајући у виду процене да стварну моћ у Ирану у великој мери имају војни кругови.
Ипак, Моџтаба Хаменеи се сматра једном од кључних фигура у процесу доношења одлука, укључујући и одлуке о војним операцијама, због чега његово одсуство представља важан обавештајни изазов.
У делу обавештајне заједнице постоји чак и претпоставка да Моџтаба Хаменеи можда више није жив, док би Корпус гарде исламске револуције могао да одржава утисак да је жив како би очувао легитимитет наставка сукоба са Сједињеним Државама.
Због тога је, према наводима, приоритет потврдити да ли је жив и утврдити где се налази. Као могуће локације помињу се подземни тунели у Техерану или војни бункери у близини светог града Кома, око 145 километара јужно од престонице.
Како електронски надзор више не даје очекиване резултате, Мосад се све више ослања на мрежу агената унутар Ирана, међу којима су, према тврдњама британског листа, и Иранци незадовољни постојећим стањем у земљи. Главни циљ такве мреже јесте да утврди статус и локацију врховног лидера.
Бивши руководилац једног од одељења Мосада Рами Игра оценио је да је претерано ослањање на технологију представљало проблем и током покушаја проналажења талаца у Појасу Газе. Он је навео да, упркос широкој мрежи техничког надзора, таоци нису пронађени управо зато што људска обавештајна компонента није била довољно искоришћена.
Игра сматра да Моџтаба Хаменеи, уколико је жив, вероватно користи вишеслојни систем курира који преносе папирне поруке, при чему сами курири не знају садржај нити крајњу сврху онога што преносе. Због тога верује да би управо људски фактор могао да буде кључ његовог евентуалног лоцирања, што је, како каже, претња које је иранско руководство свесно.
Као пример таквог приступа наводи се случај Осаме бин Ладена, којег је ЦИА лоцирала преко једног од његових курира. Према Игриним речима, Мосад сада покушава да идентификује особе које преносе поруке Моџтаби Хаменеију и од њега.
Он оцењује да би најефикаснији начин био врбовање особе из његовог непосредног окружења, али додаје да је то изузетно тешко јер је круг људи који имају директан контакт са њим веома узак.
Према његовој процени, свега два или три припадника Корпуса гарде исламске револуције знају како да ступе у везу са врховним лидером. Као додатну могућност помиње праћење других особа путем телефона и прислушкивање разговора о његовом могућем боравишту, као и нуђење новчаних награда путем интернета за корисне информације, уз образложење да се велики део становништва суочава са финансијским тешкоћама.
На питање да ли Мосад прати највише представнике иранске власти како би преко њих дошао до Моџтабе Хаменеија, Игра је одбацио тврдњу председника Масуда Пезешкијана да је са рањеним врховним лидером провео два и по сата и да је у добром стању, оценивши да председник Ирана није имао сусрет са њим.
Бивши потпуковник Мосада Авнер Авраам указао је на још једну препреку у потрази. Према његовим речима, могуће је да се користе двојницима, по узору на праксу Садама Хусеина. Он тврди да људи задужени за достављање хране не могу да знају да ли она стиже правом Моџтаби Хаменеију или његовом двојнику, што додатно отежава утврђивање његове стварне локације.
Моџтаба Хаменеи се није појавио ни на сахрани свог оца, а једини јавни трагови његовог постојања остају званична саопштења о рату објављена у његово име. Авраам сматра да би, ради смиривања јавности, могао да се обрати грађанима аудио-поруком, слично начину на који се Осама бин Ладен обраћао док се скривао на граници Авганистана и Пакистана.
Међутим, упозорава да би и гласовни снимак могао представљати безбедносни ризик, јер би анализа аудио-записа могла да открије податке о уређају којим је снимљен, па чак и о месту настанка снимка.
Један бивши високи званичник америчког Министарства одбране оценио је да је након догађаја од 28. фебруара Моџтаба Хаменеи вероватно знатно пооштрио мере оперативне безбедности и да ће људска обавештајна мрежа имати пресудну улогу у покушајима његовог проналажења.
Истовремено је изразио сумњу у успех такве стратегије, наводећи да је Иран четири деценије изузетно затворено окружење, иако сматра да Израел у тој области има одређене предности.
Уколико би Мосад и ЦИА успели да утврде где се налази Моџтаба Хаменеи, коначну одлуку о томе како искористити прикупљене информације морали би да донесу политички лидери Сједињених Држава и Израела.
Један бивши високи представник америчке обавештајне заједнице оценио је да је већ ликвидиран велики број иранских лидера и изразио мишљење да би евентуална промена садашњег руководства имала смисла само уколико би га наследила особа искрено посвећена демократској будућности Ирана.
Извор: Wебтрибуне
