ПЕТАР ДАВИДОВ: Борбе за право наслеђе

Пише: Петар Давидов

Мислим да није тајна ако кажем да међународне институције, створене после Другог светског рата, убрзано губе не само своју ефикасност већ и ауторитет. Организација уједињених нација и њој подређене структуре, чак и када кажу нешто, то нема неку тежину, њихов став се често једноставно игнорише у корист тренутних политичких интереса. Када култура постане предмет таквих геополитичких игара, постаје јасно да постоји „исправна“ и „неисправна“ култура. Српско и руско културно наслеђе је „неисправно“!

Сасвим недавно у Јужној Кореји завршено је 48. заседање Комитета за светску баштину Унеска. Ова организација, која би требало да буде неутрална, донела је одлуку да објекат „Древни град Херсонес Тауријски“ уврсти на Листу светске баштине у опасности. Да ли знате шта „неутрални“ представници Немачке, Пољске и Украјине виде као претњу? У томе што је овај древни историјски комплекс, након што је прешао у саставу Русије, обновљен и уређен, а чак је тамо отворен и грандиозни историјско-археолошки комплекс „Нови Херсонес“! А отворен је уз активно учешће Руске православне цркве, у великој мери захваљујући залагању митрополита Тихона (Шевкунова). Ево шта каже доктор историјских наука, академик Руске академије наука и председник Историјског факултета Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов“ Сергеј Карпов:

„То је огроман музејски комплекс, створен са циљем да широкој јавности приближи велике светиње које се налазе у Херсонесу и објасни њихов значај. Јер једно је показати рушевине и рећи: „Овде је крштен кнез Владимир“, „Овде су служили богослужења и проповедали велики светитељи“, „Овде су пострадали свештеномученици, херсонески епископи“, а сасвим је друго на сликовит начин оживети свет који је на том месту постојао пре много векова.

Чувени Државни историјско-археолошки музеј-резерват „Херсонес Таврички“ сели се на нову локацију, и ослобађа стару, где се налази манастир Светог Владимира у Херсонесу. Манастир је основан на територији Херсонеса средином XIX века, а 1924. године је укинут. Године 2024, тачно после једног века, манастир је обновљен. Нови Херсонес је огроман комплекс. Његов главни циљ је да пружи путовање кроз векове у прошлост, уз помоћ визуелне мултимедијалне слике и документе и артефакте. Током ископавања спроведених током изградње Таврида аутопута, у самом Херсонесу је откривено неколико милиона артефаката: керамика, посуђе, накит, предмети за свакодневну употребу, новчићи и још много тога, укључујући и оригинална дела класичне, византијске и поствизантијске уметности. У комплексу Новог Херсонеса, заједно са артефактима, представљени су историјски подаци, хронолошки прикази, карте, шеме, и још много тога другог.

У Новом Херсонесу основани су и дечја школа уметности и филијала Међународног дечјег центра „Артек“, како би деца могла да продубљују своја знања и боље разумеју суштину хришћанства, као и темеље и вредности наше културе. Комплекс није створен само ради представљања историјских споменика, већ и ради духовног васпитања, чему ти споменици, несумњиво доприносе.“

Оно најважније је: „дубље продирати у суштину хришћанства, у разумевање темеља и основа наше културе“. То изазива жесток протест код грађана Европске уније који су озлојеђени на Русију и код њихових украјинских слугу. Према њиховом уверењу, Руси (као, уосталом, и Срби) уопште не могу имати никакву културу. Док разумни људи, истински научници, истраживачи и стручњаци из различитих земаља, уочавају погубност и бесмисленост таквог приступа, жртве проукрајинске, тачније антируске и антисрпске пропаганде, постају одани следбеници „религије Четвртог рајха“.

Није у питању само Крим: УНЕСКО жели да укине руску хришћанску културу. На пример на северу Русије: УНЕСКУ се нимало не допада што се „лоша“ Православна црква усуђује да полаже право на своју имовину, чувени Ферапонтов манастир са древним фрескама преподобног Дионисија. Или централни део Русије: Вазнесењска црква у Коломенском такође не да мира „аполитичним стручњацима“ из УНЕСКА. Замислите какав ужас: православци желе да користе храм управо као храм! Наравно, савест просвећеног Украјинца не може ово мирно да прихвати, због чега Украјина, захтева да се „културна баштина заштити од претеће опасности“.

О разумним људима: научници из Пољске, не верују у то. Као прво, кажу Пољаци, Украјина не само да ништа није учинила за очување културног наслеђа на Криму, већ га је уништавала. Зато захвалите Русима који су спасили споменике и чувају их. Као друго, ако се Украјина поноси својим историјским наслеђем у виду украјинских есесоваца који су убијали Пољаке и починили геноцид, онда, изгледа, имамо различита схватања културе и хришћанства. А и здрави разум. Зато хајде да проблем погледамо прагматично, не дозвољавајући да политика и предрасуде униште тај здрав разум. Такав став пољских научника изазива поштовање.

Фото: Дмитриј Архипов

Немци желе заједно са Украјином да што више нашкоде Русима, било у области културе, историје или економије. Ту нема ничег новог: према катехизису Четвртог рајха, за све су увек криви Руси и/или Срби. А тај проблем Немци, судећи по свему, желе да решавају старим методама: 1:100 или 1:50, то су размере, према схватањима веома културног и цивилизованог генерала Франца Фридриха Бемеа.

Видимо да се чак и светска културна баштина користи као оружје против наших држава и народа. Сетите се како су недавно власти „републике Косово“ затражиле од УНЕСКА да манастире Високи Дечани, Грачаницу, Пећку патријаршију и цркву Богородице Љевишке уклони са Листе светске баштине у опасности. А шта се сада дешава са зградом Генералштаба у Београду? Много је важније удовољити Трамповом зету и на том месту изградити хотел и стамбени комплекс по узору на „Београд на води“, са одговарајућим ценама, зар не? Знате ли ко је подржао америчке напоре да се зграда Генералштаба у Београду уклони са списка? Тачно: Украјина. Али права Украјина је сасвим другачија.

Ако не успевају да победе на бојном пољу, онда то бојно поље треба проширити на све сфере, укључујући културу и историју. То је веома ефикасна метода, захваљујући њој, неки народи су се једноставно одрекли сопствене вере и корена. Мислим да је данашња Украјина одличан пример. Не бих волео да претрпимо пораз на том фронту.

Правда