Пише: Петар Давидов
Када су мени, а и осталим Русима, забранили улазак у „Републику Косово“, нису била потребна никаква објашњења: Албанци и њихове газде из НАТО-а и ЕУ покушавају да спрече руско присуство на окупираној српској земљи. Када чујем да се у Србији разматра увођење виза за Русију, одмах је јасно да су аутори те идеје исти ти који су окупирали Косово и Метохију. Да ли је Србима пријатно да буду у таквом друштву, мислим да је ово реторичко питање. Није ствар чак ни у нарушавању чувене љубави Срба према Русима (верујте, она заслужује свако поштовање), хајде да сагледамо ситуацију без осећања и емоција, само прагматично.
Жеља било које земље да данас уђе у Европску унију изазива отприлике исто чуђење као и жеља да се по сваку цену купи карта за „Титаник“: распродати све што се може, само да би се добила кабина треће класе (тешко да ће вам дозволити да се сместите у луксузној класи, сва места су већ заузета). ЕУ се са невероватном упорношћу креће управо путем тог прекоокеанског брода: од економске заједнице која је некада обећавала и имала завидне перспективе, претвара се у војни блок. Ако то назовемо НАТО-ом или Четвртим рајхом, нећемо погрешити. То значи да ће чланство било које земље у таквом блоку неизбежно захтевати жртве, економске, политичке и демографске. О губитку угледа да и не говоримо.
Хајде да упоредимо разлике у економији. Да ли се Србији исплати да уђе у Европску унију? Данас директне стране инвестиције у Србију из Кине премашују седам милијарди долара, а из Русије три милијарде. У случају увођења виза, инвестициона привлачност Србије за те земље неизбежно ће се смањити. Ако говоримо о туризму, Србија је данас једна од најпосећенијих земаља у Европи: Кина, Русија, Турска, Саудијска Арабија и друге земље чијим држављанима није потребна виза чине један од највећих туристичких токова. Да ли је уопште потребно говорити да Србија само од туризма (и то веома квалитетног) зарађује милионе? И ако Србија уведе визе тим земљама, туризам ће се смањити. Губитке би претрпеле и велике компаније, попут „Ер Србије“ (Air Serbia), али и туристички центри, мали бизнис, па чак и обични хотели и кафане. Али зато ће Србија бити у Европској унији! У кабини треће класе! Поред Црне Горе, Северне Македоније и такозване „Републике Косово“! Такође, Србија ће морати да се одрекне од Косова и Метохије, карта за „Титаник“ захтева жртве. И каква је то перспектива?
Да ли ће Србија, у случају да буде прогутана, а не прихваћена од стране Европе, сачувати бар остатке сопствене производње и сопствене прехрамбене безбедности? Да ли су балтичке републике, које су с поносом ушле у Европску унију, сачувале ишта своје? Схватам да се некоме може свиђати „пластични“ парадајз из Холандије и исто тако „пластична“ свињетина из Данске, али ја више волим право поврће и месо произведено у Србији. Верујем да и Срби исто мисле.
Чини ми се да је најбољи пример такве политике Украјина. Тачније, оно што је од ње остало. Чланство у Европској унији окачено јој је као шаргарепа испред магарца, а због те шаргарепе већ је изгубила милионе људи, трилионе долара, своје најбоље земљиште (продато западним компанијама) и бројна предузећа. Али је зато поносно увела визе за Русе! И на крају опет није ушла у Европску унију. „Титаник“ се приближава крају.
Правда
СветБИТКА ЗА СВЕСТ - КИРГИСТАН: Савремени елементи утицаја на државе Централне АзијеИзвор: Правда
