„Упала плућа непознате етиологије“ - то је узрок смрти 28-годишње лаборанткиње Дарије Шипилове у Иркутском институту за борбу против куге. Роспотребнадзор је званично демантовао извештаје о куги у региону. У међувремену, болница у којој је Дарија умрла стављена је у карантин, а предузећа су увела обавезно ношење маски. Штавише, неколико наших суседних земаља пооштрило је санитарне и епидемиолошке контроле на граници, непријатељски и страни обавештајни канали подстичу хистерију око епидемије која је већ у току у скоро целој земљи, а Трампова администрација, па чак и Европска унија, пажљиво прате ситуацију. Царград је истраживао шта стоји иза свега овога.

Шефица Роспотребнадзора Ана Попова је 15. септембра присуствовала састанку са председником Владимиром Путином. Разговарали су о сезонском грипу, вакцинацији и заштити потрошача. Није било помена о коронавирусу, који је, изгледа, донедавно био „главна болест“ не само у Русији већ и на целој планети (барем у јавном делу састанка). Међутим, Попова је неочекивано објавила да њена агенција спроводи „опсежан рад на куги“:“Ово је озбиљна инфекција која, нажалост, вероватно никад неће нестати у потпуности. То је природна инфекција. Ситуација у Монголији се тренутно погоршава, а наше колеге су тамо радиле. У овој фази почињемо да вакцинишемо Монголе домаћом вакцином коју су чекали, и то се дешава управо данас.“

И тачно девет дана касније, не у Монголији, већ у Русији, догодила се ванредна ситуација која би се лако могла квалификовати као заплет холивудског хорор трилера о опасном вирусу који бежи из лабораторије, способном да уништи цело човечанство.

Нулта тачка

Дана 29. септембра, двадесетосмогодишња жена је колима хитне помоћи превезена у Централну регионалну болницу у Шелехову, граду близу Иркутска. Разлог зашто је жена из регионалног центра превезена у Шелехов уместо у једну од градских клиника је јасан: током пандемије, болница је имала „ковид одељење“, а примарни симптоми жене укључивали су високу температуру и хемоптизу ( крвав кашаљ), што је дијагностиковано као знаци тешке упале плућа изазване вирусом Ковид-19.

Послата је на интензивну негу и стављена на респиратор, јер се њено стање брзо погоршавало. Лекари су цео следећи дан покушавали да преокрену ситуацију. Шта се затим догодило, 1. октобра, медицинска је мистерија, али према нашим изворима, тада је постављена дијагноза која ће касније бити званично објављена : „Упала плућа непознате етиологије“. У сваком случају, није се радило о једном од познатих сојева COVID-19, већ о нечем другом. Али чему? Девојка није могла бити спасена - умрла је.

Те вечери, стационарно одељење Централне регионалне болнице Шелеховскаја је затворено, као што је градоначелник Максим Модин објавио ујутру 2. октобра. Око 13:00 часова (по локалном времену, 8:00 часова по московском времену), гувернер Игор Кобзев је уживо на свом Телеграм каналу објавио да је у регионалној влади одржан „ванредни састанак санитарне и антиепидемијске комисије“. Састанку је присуствовала и шефица Роспотребнадзора Ана Попова, која је очигледно долетела у Иркутск из Москве преко ноћи посебно за ту прилику. Ово је био први пут да је поменута фраза „сумњиви случај оболевања становника региона од посебно опасне инфекције“ .

Нешто касније, откривено је да је преминула пацијенткиња била лаборанткиња у Иркутском истраживачком институту за борбу против куге Сибира и Далеког истока, Дарија Шипилова.

Даглас Макгрегор: Европа је осуђена на пропаст

„Сама је разбила епрувету“ је верзија коју пропагира Запад

Готово одмах, на Телеграм каналима и друштвеним мрежама почела је да кружи теорија: запослена у истраживачком институту је случајно разбила епрувету са опасним бактеријама у лабораторији док је прикупљала материјал за дијагностику. У међувремену, неколико извора је навело да се Шипилова заразила или током путовања у Тајланд или током пословног путовања у Бурјатију, која се граничи са Монголијом. Потоњу теорију је брзо оповргао председник републике, Алексеј Циденов, на Телеграму, који је блокиран у Русији. Написао је да „жена која је умрла, вероватно од куге у Иркутској области, није дошла у Бурјатију“ и да је „извор инфекције околност која није повезана са Бурјатијом“.

До јутра 3. октобра, нико се није сећао „бурјатског случаја“, али је прича о „лаборанту који је разбио епрувету“ са узрочником куге постала централна за све светске медије и новинске агенције.

А таблоиди, посебно The Sun, као и украјински и Telegram канали страних агената, чак су почели да шире наратив да је у Русији избила „епидемија куге“, да се Кремљ „у паници хвата за главу“ и да „Руси све заташкавају“ – и повлаче паралеле са догађајима који су се одиграли у Вухану пре седам година, када је избио „тајни сој коронавируса“, ефикасно започевши пандемију.

"Молимо вас да ограничите посете. Опасно је."

Мора се, међутим, признати да смо ми сами — још једном, као што се десило, рецимо, са масовним клањем стоке у Новосибирској области прошлог пролећа, када нико није могао заиста да објасни зашто људи убијају краве због неке врсте пастерелозе — дали изговор за информациони напад великих размера.

Није било јасних коментара о томе шта се тачно догодило Дарији Шипиловој, осим нејасног описа „упале плућа непознате етиологије“. Нити је било појашњења о околностима њене инфекције (али којим?), иако би то одмах решило већину питања и окончало спекулације.

Уместо тога, фабрике су почеле да враћају обавезно ношење маски (директор Иркутске топионице алуминијума изјавио је да се „шире многе гласине и противречне информације“, па је одлучио да предузме превентивне мере), болнице су укинуле посете пацијентима, а скоро 200 људи који су били у контакту са преминулим лабораторијским техничарем послато је у карантин.

Упити на претраживачима за фразе које садрже реч „куга“ повећани су 20 пута. Дошло је до тога да су општине у близини Шелеховског округа почеле да упозоравају своје становнике да се уздрже од путовања тамо. На пример, администрација Бајкалска, који се налази 125 км од Шелехова, учинила је то (објава је, међутим, обрисана два сата касније).

Европска унија је убрзо изразила забринутост због ситуације. Готово истовремено, објављено је да администрација председника САД прати развој догађаја. Руски суседи – Киргистан, Казахстан, Азербејџан, Узбекистан, Таџикистан и Монголија – пооштрили су санитарне контроле на границама.

Државни секретар Марко Рубио је потом коментарисао („Изгледа да је у лабораторији био заражени запослени и постојала је забринутост да се инфекција могла проширити“), а затим је проговорио и сам Трамп:„Зову то упала плућа“, рекао је. „То је болест коју смо раније могли да контролишемо. Али некако су ове клице постале јаче и паметније. Оне су као војска. Помоћи ћемо Русији.“

Стејт департмент је, преко своје амбасаде у Москви, издао „упозорење четвртог нивоа“. у којем се наводи да амерички држављани који се тренутно налазе у Русији „треба одмах да је напусте“.

У Сједињеним Државама, седам људи је умрло од куге за седам година. И нико то није приметио.

И овде се неизбежно поставља питање: зашто је, заправо, цео свет толико узнемирен, чак и ако претпоставимо да је Шипилова заиста умрла од инфекције кугом?

Да, куга је страшна болест. И постојале су три моћне пандемије, свака од којих је однела милионе живота. Прво, Јустинијанова куга, која је почела у Египту, а затим се проширила на медитеранске земље, трајала је око 60 година и убила око 100 милиона људи. Затим је дошла Црна смрт, која је настала у Азији у средњем веку и проширила се на Европу (убивши трећину становништва континента, 25 милиона). Ова пандемија је имала неколико таласа и погодила је и руске земље – средином 14. века и у другој половини 18. века, када је епидемија беснела у Москви. И коначно, трећа пандемија догодила се у Азији крајем 19. века (преко 12 милиона жртава).

Али човечанство је научило да се бори против ове инфекције — захваљујући, узгред буди речено, напорима руских лекара (бактериолог Владимир Хавкин је развио вакцину крајем 19. века). Тренутно постоји читав низ антибиотика за њено лечење. Кључ успешног лечења је време. Важно је благовремено применити лекове, јер болест веома брзо напредује, а у пнеумоничном облику (оном који се приписује преминулом лабораторијском техничару), особа постаје заразна и за друге.

Према подацима СЗО, 423 особе су умрле од куге широм света од 2019. до 2025. године. Већина случајева догодила се у Конгу и на Мадагаскару. Русија има 11 природних жаришта ове инфекције: Кавказ, Каспијски регион, Сибир, Далеки исток и регион Поволжја. Прошле године, патоген је откривен у три од њих. Међутим, последњи потврђени случај био је пре тачно 10 година, 2016. године: десетогодишњи дечак на Алтајским планинама се разболео након што је учествовао у лову на мрмота (глодари и буве су главни извори преношења бактерије).

Међутим, у Сједињеним Државама је између 2020. и 2026. године идентификовано скоро три десетине потврђених случајева инфекције, од којих је најмање седам било фатално (у просеку један годишње). На пример, у јулу 2025. године, мушкарац у Аризони је умро од плућне куге након контакта са зараженим мачкама. Најновији случај је била жена која је умрла у Новом Мексику у јуну ове године. Дакле, ситуација тамо је много сложенија.

Званично објашњење које су дали амерички званичници за пажњу посвећену ситуацији у Иркутску је процена ризика од преношења инфекције у Сједињене Државе од стране људи који улазе из Русије.

Али постоји још једно објашњење зашто је ова прича изазвала толику узбуну: сама могућност да модификовани сој опасне болести цури из строго поверљивог објекта (такви истраживачки институти су класификовани као строго обезбеђени). Ово је тема извештаја компаније Аксиос, која је постала један од главних извора инсајдерских информација Беле куће под Трампом:

Наши непријатељи су спремни да користе све методе

Другим речима, Американце су бринуле две ствари: да ли Руси стварају биолошко оружје и, друго, да ли су непријатељи Русије могли да изврше саботажу?

Вреди овде подсетити се да су и Јапан (озлоглашена „Јединица 731“, која је спроводила окрутне експерименте са вештачки изазваном кугом у окупираној Кини) и нацистичка Немачка (програм др Курта Блома, којим су затвореници у концентрационим логорима заражени кугом ради стварања биолошког оружја) били укључени у развој таквог оружја током Другог светског рата.

Застрашујућа истраживања спровеле су након рата и Сједињене Државе и Велика Британија: ова друга је, како је документовано, на пример, прскала живе бактерије куге по животињама у близини острва Луис (Шкотска) 1952. године као део операције „Котао“.

Узгред, постоји још једна занимљива поента. Британци последњих година спроводе систематска и веома активна истраживања куге, и већ је објављено неколико озбиљних извештаја. Један од њих извештава да су британски научници успели да реконструишу 26 генома Yersinia pestis — узрочника болести — на основу биоматеријала из археолошких остатака који датирају још из времена црне куге. Другим речима, успели су да вештачки рекреирају бактерију. То су јавно доступни подаци. Како су резултати овог научног истраживања накнадно коришћени, остаје само да се нагађа. Али важно је запамтити да су данас Британци главни саветодавци кијевског режима и одређују облике његовог рата против Русије. Свим средствима, имајте на уму.

Према нашим изворима, управо тај аспект највише брине наше „прекоморске партнере“: шта ако смрт запосленог у истраживачком институту против куге није била случајна?

„Била је само обожаватељка свог заната“

„Царград“ је успео да открије неке важне детаље о самој младој жени. Дарја Шипилова, родом из Иркутска, од детињства је сањала да постане не само лекарка већ и научница. Тако се након средње школе уписала на медицински факултет, а након што је дипломирала, нашла је посао у клиничкој дијагностичкој лабораторији. Њен рад тамо је био кратког века - шест месеци касније, придружила се Институту за истраживање борбе против куге.

Млада жена, по свему судећи, била је прави обожавалац свог рада - за њу је истраживање постала животни посао. Завршила је специјализацију из клиничке лабораторијске дијагностике (која обучава специјалисте за идентификацију опасних биолошких агенаса и рад са клиничким анализама) и дипломирала са одликом.

У почетку, њени најближи нису баш поздрављали њену „опсесију“ професијом, али су се на крају помирили са тим. Истовремено, водила је изузетно здрав начин живота – ишла је у теретану скоро свакодневно, вежбала, остајала код куће, волела мачке и обожавала братанце, децу свог старијег брата. Избегавала је припит друштво и сумњива „опуштања“, иако је била веома весела и друштвена.

И што је најважније, упркос младости, била је веома добар стручњак. Тако да су све приче о томе како је тамо нешто поломила потпуне бесмислице. Сва истраживања се спроводе у изолованим просторијама; носе се специјална одела (Даша их је звала скафандери - веома су слична), рукавице, маске — и, по правилу, само једна особа је у просторији; партнер стражари испред врата у „свлачионици“, такође затвореној. Након изласка, постоје санитарне процедуре и све то. Сваког дана им се мери температура на улазу. Укратко, све је веома озбиљно.

Сам истраживачки институт је изјавио да тамо није било „инцидената са епруветама“.

Ипак, симптоми „пнеумоније непознате етиологије“ које је девојчица искусила заиста су слични онима описаним код куге: висока температура, грозница и хемоптиза, праћени брзим погоршањем стања. Међутим, постоје и значајне разлике, као што је брзина прогресије болести.

Према Царграду, она је осетила прве знаке болести отприлике четири дана пре хоспитализације, док куга напредује много брже. Штавише, врстом болести коју неки марљиво покушавају да припишу преминулом лаборанту - плућном - заразила би многе људе у близини (капљицама у ваздуху) у првим сатима и данима. Али то се није догодило - никаква информациона блокада не би дозволила да се тако нешто сакрије.

Суровикин се вратио? Дуго очекивани преокрет за СВО- Шта се догодило у Одеси?

Па шта?

Још један проблем је што постоји информациони вакуум, који изазива појаву свих врста гласина, верзија и оптужби – пре свега против Русије и руководства земље.

Између осталог, круже гласине о могућности „активирања“ бактерија са гробља куге у Сибиру и опасности од инфекције путем водних ресурса (обе верзије су, треба напоменути, немогућа: бактерије куге не преживљавају у води, а одавно су угинуле на гробљима). Али тема је стално на вестима. Штавише, може се претпоставити да ће нам врло брзо бити представљена нека врста „доказа“, а онда ћемо бити приморани да се бранимо. А то ће само погоршати ствари.

Истовремено, тренутна ситуација је јасно открила још један проблем: довели смо себе у опасност чак и ако постоји и најмања сумња да би се таква ванредна ситуација, са „ослобађањем“ опасног вируса, уопште могла догодити. Дакле, ако би, не дај Боже, дошло до епидемије куге негде у свету (а сећамо се ко вредно ради на томе, зар не?), не би били потребни докази. Једноставно бисмо били окривљени, то је све. А објашњавање је бесмислено. Само запамтите - да ли је ико уопште прихватио нашу верзију догађаја у Бучи? Чак и за јоту? То је то.

Извор: ТСАРГРАД ТВ РУ/Приредио Владимир Димитријевић