Астрономи су у међузвезданој комети 3И/АТЛАС пронашли нешто што до сада није било регистровано ни у једном објекту који нам је стигао изван Сунчевог система. Њена необична хемијска структура могла би научницима да открије какви су били услови у другим деловима Млечног пута пре више милијарди година.

Комета 3И/АТЛАС привукла је пажњу астронома још у јулу, када је откривено да великом брзином пролази кроз наш Сунчев систем. Реч је тек о трећем познатом међузвезданом објекту који је примећен како пролази кроз наш део свемира.

Нова посматрања сада пружају много више информација о њеном пореклу и условима у којима је настала.

Први пут пронађен деутеријум у међузвезданом објекту

Истраживање је спроведено помоћу огромног радио-телескопа АЛМА (Atacama Large Millimeter/submillimeter Array) у Чилеу. Посматрања су обављена почетком новембра, свега неколико дана након што се комета приближила Сунцу.

АЛМА је омогућио истраживачима да детектују деутеријум, тежи изотоп водоника, у комети 3И/АТЛАС. Ово је први пут да је овај изотоп пронађен у неком међузвезданом објекту.

Деутеријум је посебно занимљив зато што може да послужи као својеврсни траг о месту и условима у којима је неки објекат настао.

У води се деутеријум може пронаћи у облику деутерисане воде, односно ХДО, која се често назива и полутешка вода. Истраживачи су открили да је количина деутеријума у води комете 3И/АТЛАС више од 40 пута већа него у води Земљиних океана, односно више од 30 пута већа него у кометама које потичу из нашег Сунчевог система.

Комета је настала у екстремно хладном окружењу

Овакав састав даје астрономима важне информације о месту на којем је 3И/АТЛАС настала.

Истраживачи сматрају да је њен матични планетарни систем био изузетно хладан. Процене показују да је температура у подручју у којем се комета формирала била нижа од 30 келвина, односно око минус 243,14 степени Целзијуса.

Велика количина деутеријума може да се формира када вода настаје у веома хладним молекуларним облацима у међузвезданом простору. То је уједно период током којег почињу да настају планетарни системи око других звезда.

Због тога проучавање 3И/АТЛАС научницима пружа ретку прилику да истраже материјал који је настао у потпуно другачијем планетарном окружењу од оног које познајемо.

Комплетан списак странака и покрета који су дали подршку Студентској листи

Старија је од Сунца милијардама година

3И/АТЛАС је посебно фасцинантна и због своје старости. Ранија истраживања указивала су на могућност да је ова међузвездана комета стара чак 11 милијарди година. За поређење, наше Сунце и Сунчев систем формирани су пре приближно 4,5 милијарди година.

То значи да би овај објекат могао да потиче из времена када је Млечни пут изгледао значајно другачије него данас, преноси Нова.

Ипак, постоји важна разлика између старости воде коју комета носи и старости саме комете. Вода заробљена унутар 3И/АТЛАС вероватно је настала чак пре њене матичне звезде. Сама комета формирала се касније, из диска гаса и прашине који је окруживао њену звезду, истог типа протопланетарног диска из којег настају планете.

Научнике је изненадило још нешто

Астрономи су током посматрања очекивали да детектују обичну воду, односно Х₂О. Међутим, обична вода није регистрована. То не значи да је нема у комети, већ да је њена количина била испод границе осетљивости коришћених мерења. Право изненађење уследило је када су истраживачи успели да детектују деутерисану воду, иако нису пронашли обичну воду. Управо је тај резултат показао колико је 3И/АТЛАС необична.

Поред тога, ранија истраживања показала су да комета садржи и велику количину угљен-диоксида, што се такође повезује са објектима који настају у спољним, хладнијим деловима протопланетарних дискова.

Комета нам омогућава да завиримо у далеку прошлост галаксије

Иако астрономи вероватно никада неће моћи да утврде из којег је тачно планетарног система 3И/АТЛАС потекла, њена хемија може да пружи нешто можда још вредније, информације о условима који су владали у другим деловима Млечног пута пре више милијарди година.

Присуство деутеријума може се посматрати као својеврсни хемијски отисак прста комете. Он може да покаже не само како и где је објекат настао, већ и каква је била наша галаксија у много ранијој фази свог развоја.

Како је Млечни пут старио, мењали су се и услови у којима су настајале комете и планете. Због тога проучавање оваквих међузвезданих објеката може помоћи научницима да схвате како су се мењали планетарни системи током историје галаксије.

Стигле нове цене горива

Све више међузвезданих објеката могло би бити откривено

Астрономи очекују да би број познатих међузвезданих објеката у будућности могао значајно да порасте.

Опсерваторија Вера Ц. Рубин у Чилеу већ је објавила прве фотографије 3И/АТЛАС, а очекује се да ће у наредном периоду омогућити много чешће откривање објеката који долазе изван нашег Сунчевог система. То ће научницима омогућити да утврде да ли је 3И/АТЛАС изузетак због огромне количине деутерисане воде или сличан састав имају и друге међузвездане комете.

За сада је једно јасно: сваки овакав објекат представља неку врсту природне временске капсуле. Материјал који доноси са собом потиче из потпуно другог планетарног система и може да нам пружи информације које не бисмо могли да добијемо посматрањем само нашег Сунчевог суседства.

МагазинНАУЧНИЦИ УПОЗОРАВАЈУ: Медитеран се загрева, орекордне температуре воде

Извор: Мондо