Радар.рс је објавио делове оптужнице Вишег јавног тужилаштва у Београду за случај пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, који указују на комуникацију актера пројекта са представницима кабинета председника Србије Александра Вучића. Истовремено, истрага коју води Јавно тужилаштво за организовани криминал, а која би требало да расветли шири контекст и евентуалну политичку и коруптивну позадину пројекта, ни годину и по дана након трагедије није окончана. Адвокат Јован Рајић за Нова.рс оцењује да постоји неколико фактора који су кључни за то.
Повод за нову полемику о одговорности у случају пада надстрешнице представљају наводи које је објавио Радар, позивајући се на оптужницу Вишег јавног тужилаштва у Београду.
Према списима предмета у које је Радар имао увид, у оптужници се налази и преписка актера пројекта реконструкције Железничке станице у Новом Саду са сарадницима из кабинета председника Србије Александра Вучића.
Како наводи Радар, та комуникација указује да су, поред формалних процедура, постојали и неформални канали одлучивања, што поново отвара питања политичке одговорности и утицаја на реализацију пројекта у којем је, након пада надстрешнице, погинуло 16 људи, док је једна особа тешко повређена.
Реч је о комуникацији између актера на терену, председника Вучића и њему блиских сарадника, Ивице Којића и Наташе Вукшић, отвара питање не само корупције, већ и политичке одговорности за одлуке које су вероватно утицале на безбедност самог пројекта, пише Радар.
И док се у оптужници Вишег јавног тужилаштва у Београду отварају питања о комуникацији људи блиских председнику Србије са актерима пројекта, кључна истрага која би требало да расветли финансијски и коруптивни део случаја и даље није завршена. Ту истрагу води Јавно тужилаштво за организовани криминал (ЈТОК), а од урушавања надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду прошло је више од годину и по дана.
Адвокат Јован Рајић, члан Анкетне комисије за утврђивање одговорности за рушење надстрешнице у Новом Саду, оцењује да је један од основних проблема управо подељена надлежност више тужилаштава, због чега је, како каже, дошло до расипања доказа и успоравања поступака.
"Први и главни проблем, од чега све креће, јесте подељена надлежност тужилаштава. Имате више тужилаштава у Новом Саду која воде своје истраге, имате више тужилаштава у Београду која покушавају вештачки да заснују своју надлежност, и имате Тужилаштво за организовани криминал које би требало да буде главно и да се бави оним главним делом проблема – корупцијом, новцем који је нестао и оним што је заправо довело до пада надстрешнице", каже адвокат Јован Рајић.
Према његовим речима, последица тога је успоравање поступака и изостанак јасног одговора на питање ко је одговоран за одлуке које су претходиле трагедији, односно паду надстрешнице приликом чега је страдало 16 особа.
"Када имате расипање доказа, разводњавање истраге и ситуацију да се не зна ко шта ради, логична последица је овакво одлагање и пролонгирање почетка било каквог суђења", навео је Рајић.
Он сматра да без истраге ЈТОК-а јавност неће добити потпуну слику догађаја, јер се поступак у Новом Саду, како каже, односи пре свега на техничку одговорност.
"Једино суђење које је извесно и које ће, надам се, ускоро почети јесте ово у Новом Саду. Али ту су само техничка лица одговорна и окривљена. Ако то буде једини процес који се води, ми никада нећемо добити истину о овоме и добити епилог ове приче", каже Рајић.
Говорећи о улози Јавног тужилаштва за организовани криминал, Рајић наводи да би управо та институција требало да испита финансијско-коруптивну страну случаја.
"Долазимо до онога што је најбитније, а то је Тужилаштво за организовани криминал које би требало да открије ту страну која је заправо главна, тачније финансијско-коруптивну страну", рекао је он.
"Отварају предмете које никако да затворе"
Рајић оцењује да ЈТОК не поступа довољно брзо и да се истраге отварају, али се не завршавају.
"Мени се чини да они купују време. С времена на време мало усталасају да се види како они нешто раде, а заправо не раде много тога. Они само отварају предмете један по један, али никако да их затворе“, рекао је Рајић.
Истиче да случај "Надстрешница" није једини, таква је ситуација са "Генералштабом", "Пандом"...
"Па сваки случај који узмете. Погледајте "Генералштаб" исто. Је л' било онолико најава, Синиша Мали, министри? Па је л' неко њих саслушаван, је л' неко њих нешто питао? Лично, мислим да специјални тужилац Младен Ненадић 'крцка' време до пензије, колико има, годину, две дана, и моли Бога да се не замери властима, а да опет, с друге стране, пошто верујем да има притиске и споља, делује као да нешто ради", наводи Рајић и додаје:
"Верујем да постоје притисци и од Евроџаста, јер, просто, постоји нека међународна комуникација. Стижу Скај преписке, стижу неки докази. Неко га сигурно пита: 'Шта ви људи радите са овим? Је л' ви то гурате у фиоку или шта?' И чини ми се да је он ту на клацкалици и да покушава да балансира - да се не замери превише властима, а да опет се стекне утисак како нешто ради".
На питање да ли је промена власти неопходна како бисмо добили епилоге великих случајева, Рајић одговара следеће:
"Наравно да не би требало да зависи од промене власти, с обзиром на поделу власти која постоји по Уставу. Али, нажалост, у овој земљи се ништа добро у правосуђу неће догодити док се не промени извршна власт. Односно, промена извршне власти је предуслов било какве могућности да се нешто промени. Али ни то није гарант да ће се променити нешто у правосуђу, јер ниједна власт до сада није желела независно правосуђе и није хтела да га пусти од себе".
ЈТОК за Нова.рс: Полиција не доставља извештаје
Питали смо ЈТОК докле се стигло са истрагом, односно у којој је фази. ЈТОК у одговору порталу Нова.рс, као један од разлога за застој истраге, наводи вишемесечна кашњења у поступању полиције и других институција.
Из Јавног тужилаштва за организовани криминал наводе да је од покретања истраге у августу 2025. године спроведен велики број доказних радњи, испитан велики број сведока и прикупљена обимна документација, али да су поступак успорили обим вештачења, као и непоступање по захтевима тужилаштва у предвиђеној динамици.
Посебно указују на поступање Управе криминалистичке полиције и Пореске полиције. Последњи обједињени захтев за прикупљање података упућен је у априлу, али ЈТОК до данас, како наводи, није добио целовит извештај УКП-а. Тужилаштво наводи да је по захтеву ангажован један полицијски службеник, док динамика поступања зависи од приоритета које одређује надлежна управа.
„Истражни поступак је од самог почетка додатно успорен услед повлачења чланова Ударне групе из полиције, Пореске полиције и Управе за спречавање прања новца, као и због вишемесечног неблаговременог поступања по захтевима Јавног тужилаштва за организовани криминал“, наводи ЈТОК.
У току је и комбиновано економско-финансијско и грађевинско вештачење, за које тужилаштво наводи да захтева анализу велике количине финансијске, пословне и пројектне документације.
Нова.рс
