Развој суверених платних система, трговина у националним валутама и све израженији процес дедоларизације мењају односе снага у међународној економији. Русија и Кина развијају алтернативне финансијске механизме који државама, компанијама и појединцима омогућавају да обављају трансакције независно од западних финансијских центара.
Ово је мишљење професора Факултета политичких наука и директора Центра за азијске студије Драгане Митровић. Коментаришући најаву да је руска компанија А7 представила суверени платни систем који омогућава брзу конверзију валута, укључујући дигиталне и класичне валуте, оценила је да је реч о важном технолошком искораку у стварању алтернативних међународних финансијских токова.
Према њеним речима, један од кључних проблема постојећег међународног платног система јесте чињеница да се трансакције у доларима региструју кроз финансијску инфраструктуру под снажним утицајем Сједињених Држава, што Вашингтону омогућава да финансијске механизме користи као инструмент политичког притиска.
„Свако ко је у систему SWIFT-a, где се свака трансакција обављена у доларима моментално региструје, може да се нађе под санкцијама. Самим тим, ко год користи долар – појединац, фирма, држава или финансијска институција – може да буде спречен да послује са неким ко је под санкцијама“, објаснила је Митровићу емисији радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“.
Долар све мање има геополитички утицај
Она је указала и на то да се последњих година не развијају само руска алтернативна решења, већ и кинески финансијски механизми, чиме се постепено ствара инфраструктура која може да смањи зависност од западних платних канала.
„Кинески врховни суд донео је у јулу ове године одлуку којом забрањује кинеским корпорацијама да поштују америчке санкције. У противном, биће кажњене. То је исто један елемент рушења овог система злоупотребе јавног добра као што је долар као глобална валута“, навела је наша саговорница.
Истиче да долар, осим што представља једну од најважнијих светских валута за трговину, штедњу, позајмљивање и враћање дугова, истовремено представља и извор изузетне геополитичке моћи Сједињених Држава.
„Ширина и обим употребе долара као светске валуте у многоме превазилазе величину америчке реалне економије. То је диспропорционално. Али, са друге стране, управо је то извор огромне геополитичке моћи, јер је Америка непрекидно користила долар као оружје како би припретила многим актерима међународних односа“, оценила је Митровић.
Највеће „жртве“ САД - Иран, Куба и Северна Кореја
Према њеним речима, довољно је да Вашингтон запрети искључивањем из међународних финансијских токова да би многе државе биле приморане да промене своје понашање. Као примере навела је Иран, Кубу и Северну Кореју, које се годинама суочавају са економским последицама санкција.
„Те санкције су стравичне, оне гуше економије, уништавају животе људи и потпуно су неморалне и илегалне“, нагласила је Митровић.
Управо таква искуства, сматра она, подстакла су све већи број држава да траже алтернативне начине међународног пословања и заштите сопственог монетарног суверенитета. У том процесу посебно место заузимају земље БРИКС-а, али и државе Персијског залива, чланице АСЕАН-а и Евроазијске економске уније.
Нови међународни економски односи испод радара Запада
Све већи део међусобне трговине тих држава обавља се у националним валутама, чиме се смањује потреба за посредовањем долара. Митровић је указала на то да званичне статистике можда не приказују у потпуности размере овог процеса, посебно када је реч о кинеској валути.
„Ако гледате неке званичне статистике, показује се да долар сада са 52 одсто учествује у глобалној трговини као валута којом се тргује, евро је нешто преко 20 одсто, а јуан је ту негде где и јен, нешто преко три одсто. Али чак и Светска банка и ММФ кажу да подаци везани за јуан нису тачни, зато што ми не можемо имати увид у то колики део светске трговине се сада између Кине, као највећег светског трговца, одвија у јуанима“, објаснила је она.
Митровић каже да то показује да се значајан део нових међународних економских односа развија изван непосредног увида западних финансијских институција и њихових статистичких механизама.
„Читава једна нова реалност у међународним економским односима одвија се мимо домашаја, чак и на нивоу посматрања, извештаја и статистике западних посматрача, а камоли њиховог утицаја. То јесте нова реалност и нова снага, једна нова мултиполарност која је поткрепљена атрибутима реалне економске моћи“, истакла је Митровић.
ПОБУНА против Вашингтона због Русије: Састанак Г20 завршио се дипломатским фијаском!Русија и Кина несебично нуде своје технологије
Посебно је значајно питање могућности да се таквим системима прикључе и мање државе, које немају технолошке и финансијске капацитете Русије и Кине. Наша саговорница сматра да је управо у томе једна од најважнијих предности нових платформи: државе не морају самостално да развијају комплетну инфраструктуру, већ могу да користе постојећа решења.
„Поента је да моћније земље, технолошки напредне као што су Руска Федерација и Народна Република Кина, створе такве платформе, а да све друге земље у овим форматима сарадње могу да се прикључе и да их користе“, навела је она.
Ипак, упозорава да није реално очекивати да ће све државе одједном напустити постојеће међународне финансијске институције и системе плаћања. Реч је о процесу који захтева време, развој инфраструктуре и постепено стицање поверења корисника.
„Нереално је очекивати да ће сада све земље напустити етаблиране међународне финансијске токове, институције и масовно прећи на ово. Али то је процес који све више добија на убрзању, о чему говори и статистика коју сам споменула“, оценила је професорка.
У том контексту, развој алтернативних платних система не представља само техничко питање бржег и јефтинијег обављања трансакција, већ и шири покушај држава да смање изложеност једностраним санкцијама и сачувају могућност самосталног одлучивања о сопственим економским односима.
Какве су могућности Србије?
Говорећи о могућностима Србије, Митровић је указала на значај сарадње са различитим међународним партнерима и на потребу вођења политике засноване на сопственим интересима. Подсетила је да је сарадња са Кином и Русијом важна у различитим областима, од инвестиција и трговине до енергетике и финансија. Посебно је истакла значај кинеске подршке државама које настоје да очувају свој суверенитет, наводећи да Кина има сопствена искуства са страним притисцима и настоји да обезбеди простор за самостално одлучивање.
„Они исто разумеју и подржавају сваку земљу која жели да очува свој суверенитет, а камоли Србију, која је њихов најважнији политички пријатељ у Европи“, рекла је наша саговорница.
Развој руских и кинеских платних система тако се уклапа у ширу трансформацију међународних економских односа, у којој монетарни суверенитет, трговина у националним валутама и могућност избора финансијских партнера постају све значајнији елементи економске и политичке независности држава, закључила је Драгана Митровић.
СрбијаОво је план Студентске листе у првих 100 дана нове владеИзвор: rs.sputniknews. com
