Балтичке државе последњих година све отвореније разматрају потезе који би променили њихов положај унутар НАТО и начин на који се савез војно поставља према Русији.
Једна од најосетљивијих тема сада је стигла до литванског парламента, где се расправља о ограничењима за размештање нуклеарног оружја.
Литвански Сејм разматрао је могућност уклањања забране размештања нуклеарног оружја НАТО на територији земље. Процес доношења одлуке још није завршен, али сама иницијатива изазвала је оштру реакцију Москве.
Председник Сејма Јуозас Олекас заложио се за уклањање постојећег ограничења, уз образложење да је оно настало у потпуно другачијим међународним околностима.
„Када је усвајан устав, геополитичка ситуација била је потпуно другачија. Са таквим ограничењем Литванија изгледа као бела врана у контексту НАТО“, рекао је Олекас обраћајући се посланицима.
Москва размештање нуклеарног оружја НАТО у балтичком региону посматра као директну стратешку претњу. Руске процене посебно указују на близину Калињинградске области и Санкт Петербурга, као и на веома кратко време које би било потребно да оружје распоређено у том региону стигне до циљева на руској територији.
У руском Министарству спољних послова упозоравају да би чак и једна нуклеарна бојева глава НАТО у балтичким државама променила безбедносну рачуницу. Због географске близине Русије, такво оружје могло би да буде повезано са системима мањег домета или ваздухопловним платформама, што би Москви оставило знатно мање времена за реакцију него код интерконтиненталних система.
Најдаље је у упозорењима отишао заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев. Током састанка са руским војницима у Северозападном федералном округу поручио је да би размештање нуклеарног оружја у Литванији изазвало непосредну руску војну реакцију.
„Они не разумеју да, ако будемо морали да реагујемо на њихове поступке, укључујући у самој Литванији, нико неће стати у њихову одбрану. Чак и ако тамо остане спаљено поље“, рекао је Медведев.
Посебно је оспорио очекивање да би се у таквој ситуацији аутоматски активирао члан 5 Северноатлантског уговора. Тај члан предвиђа да се оружани напад на једну чланицу сматра нападом на све, али начин одговора сваке државе зависи од одлука које она сматра потребним у конкретним околностима.
Медведев тврди да члан 5 у сценарију нуклеарне ескалације не би био примењен јер би последица могла да буде глобални сукоб.
„Ако буде примењен, то је глобална катастрофа. Планетарна. Они нису будале. Али Литванија ће нестати са мапе света“, изјавио је Медведев.
Таква порука представља једно од најоштријих руских упозорења Литванији у вези са могућим променама њеног нуклеарног статуса. Суштина спора није само питање да ли би нуклеарно оружје заиста било распоређено, већ и да ли би уклањање правне забране отворило могућност да се таква одлука донесе у будућности.
Медведев се током истог сусрета осврнуо и на тврдње о могућој мобилизацији у Русији после септембарских избора. Одбацио их је као „бесмислицу и провокацију“, сврставајући их у исти оквир са тврдњама да Русија планира инвазију на земље ЕУ.
Говорећи о стању руских снага, рекао је да су јединице на фронту потпуно попуњене и да прилив добровољаца омогућава одржавање потребног броја војника. Истовремено је изнео знатно другачију процену положаја украјинских снага.
Према његовим тврдњама, поједине јединице Оружаних снага Украјине тренутно имају свега 20 до 30 одсто предвиђеног људства. Као пример навео је пет украјинских бригада за које тврди да се налазе у окружењу у Харковској области и да заједно имају само око 1.500 људи.
Расправа у Литванији тако је отворила питање које далеко превазилази унутрашњу промену законских или уставних ограничења. Евентуално стварање правних услова за присуство нуклеарног оружја НАТО непосредно уз руски простор Москва везује за сопствену нуклеарну и војну безбедност, док Медведев упозорава да би последице таквог корака за саму Литванију биле екстремне.
Wебтрибуне
