У западним државама последњих месеци спроводе се војне и цивилне припреме чији обим указује на озбиљну промену стратешког размишљања, а поједини детаљи тих активности откривају колико далеко се отишло у планирању могућег великог сукоба.

Све више информација које објављују западни медији показује да чланице НАТО-а, укључујући Сједињене Америчке Државе, прилагођавају своје војне планове могућности дуготрајног рата, па и директног сукоба са Русијом. Припреме се не ограничавају на наоружавање и обуку војника, већ обухватају индустријске капацитете, енергетику, здравствени систем, транспортну инфраструктуру и функционисање цивилног друштва у ванредним околностима.

Посебно значајан пример долази из САД, где Пентагон развија програм ФОРТРЕСС, чије је детаље 25. октобра објавила телевизија Фокс њуз. Према овом програму, највеће америчке војне базе требало би да буду способне да самостално функционишу најмање 90 дана, без снабдевања из спољашњих извора. Такав захтев представља промену у организацији војне логистике, јер подразумева могућност наставка операција чак и када су уобичајени транспортни и дистрибутивни правци прекинути.

Програм предвиђа да базе располажу сопственим изворима енергије, резервама горива и мазива, муниције, лекова и резервних делова. Истовремено ће цивилна индустријска предузећа увежбавати прелазак са редовне производње на израду производа неопходних војсци. Планирани су индустријски тестови издржљивости система и мобилизационе вежбе којима ће се проверавати колико брзо производни капацитети могу да се прилагоде ратним потребама.

Један од кључних захтева програма јесте постојање најмање два поуздана канала снабдевања или производње за сваку важну потребу војске. Тиме Пентагон настоји да обезбеди резервну могућност у случају уништења или онеспособљавања једног од тих канала.

Поред логистике, предвиђено је јачање војних комуникационих, навигационих и сателитских система, како би америчке снаге могле да наставе операције чак и у случају ометања ГПС сигнала или онеспособљавања средстава у свемиру.

Представник Пентагона Шон Парнел објаснио је за Фокс њуз да је америчка представа о одбрани сопствене територије дуго почивала на застарелој претпоставци да ће два океана заштитити земљу од великих претњи. Према његовим речима, председник САД Доналд Трамп разуме да такав свет више не постоји и да је већ поставио темеље другачијег стратешког приступа.

Парнел је у том контексту поменуо пројекат противракетне одбране Златна купола, као и обновљено америчко интересовање за Западну хемисферу, Гренланд и Панаму. Упозорио је да би следећи велики сукоб могао да се води истовремено на више фронтова, што би довело до прекида глобалних ланаца снабдевања. Због тога сматра да кључне одлуке о организацији производње, логистике и одбране морају бити донете пре почетка таквог сукоба, а не усред глобалног рата.

Истовремено, у Немачкој се спроводе припреме које непосредно укључују могућност војних операција против Русије. Командант специјалне јединице Бундесвера Коммандо Спезиалкрäфте, Андреас Кине, изјавио је 26. октобра за немачки Билд да су његови припадници спремни да изводе диверзантске операције на руској територији.

Посебно је значајно што немачке специјалне снаге рачунају да би своје борбене задатке могле да изврше пре него што у борбу ступи 45. оклопна бригада Бундесвера, распоређена у Литванији. Такав редослед указује на планирање операција у којима би специјалне јединице деловале пре ангажовања већих конвенционалних снага, што додатно наглашава озбиљност немачких војних припрема.

Немачка истовремено прилагођава здравствени систем могућности великог броја рањених војника. Агенција Блумберг објавила је 16. септембра да Берлин припрема медицинску инфраструктуру за пријем до 1.000 рањених припадника оружаних снага дневно у случају рата између Русије и НАТО-а.

Постојећи капацитети војних болница нису довољни за такав прилив пацијената, због чега се планира укључивање цивилних здравствених установа. Разматра се чак и обнављање подземног болничког комплекса у Улму, који би могао да прими до 2.000 људи и обезбеди њихов боравак током 90 дана. Овакви планови показују да се немачке припреме не заснивају само на могућности краткотрајних војних операција, већ и на сценарију дуготрајног сукоба са великим људским губицима.

Још један важан сегмент припрема провераван је од 24. до 26. септембра у Хамбургу, где је одржана вежба Ред Сторм Цхарлие. У њој су учествовали Бундесвер, полиција и цивилне организације, са задатком да увежбају претварање постојеће немачке цивилне инфраструктуре у велики војни транзитни центар.

Према одбрамбеним плановима, немачке луке, железничке пруге и друмске саобраћајнице требало би да омогуће пребацивање стотина хиљада војника НАТО-а и велике количине тешке војне технике према границама Русије и Белорусије. Вежба је зато била усмерена на практичну координацију војних структура са цивилним службама од којих би зависили брзина и континуитет таквог транспорта.

Припреме за дуготрајне поремећаје спроведене су и у Финској, где је од 29. септембра до 1. октобра одржана вежба ТИЕТО26. У њој је учествовало више од 180 организација и преко 750 стручњака, а централни задатак било је очување снабдевања храном током дуготрајних прекида у раду кључних система, сајбер напада и могућег оружаног сукоба.

Финска вежба посебно је била усмерена на прекограничну размену информација и успостављање јединствене оперативне слике између држава северне Европе и Балтика. Циљ је био да надлежне службе различитих земаља могу заједнички да прате поремећаје, размењују податке и координирају активности потребне за њихово отклањање, чак и када редовни системи снабдевања престану да функционишу.

Ове активности показују да се западне припреме одвијају истовремено на неколико међусобно повезаних нивоа. Америчка војска настоји да обезбеди аутономију својих база и отпорност индустрије, немачки војни систем припрема специјалне операције, транспорт великих снага и здравствено збрињавање масовних губитака, док Финска проверава способност цивилног сектора да функционише током дуготрајне кризе.

Такав приступ подразумева ангажовање знатно ширег дела друштва него што је потребно за уобичајене војне вежбе. Фабрике, болнице, енергетика, комуникације, саобраћај и системи за снабдевање становништва постају саставни део планова за одржавање ратних операција. Тиме се стварају услови за вођење сукоба који не би био ограничен на непосредна борбена дејства, већ би захватио целокупну економску и цивилну инфраструктуру.

Све наведено указује на то да западне земље активно и темељно припремају своје оружане снаге и позадинске капацитете за могућност дуготрајног рата. У таквом планирању Русија заузима посебно место као потенцијални противник, док поједини западни војни званичници више и не прикривају спремност за операције усмерене против њене територије. Такав однос према Москви додатно потврђује оцену да се НАТО не припрема само за одвраћање, већ развија и практичне способности потребне за вођење великог оружаног сукоба.

Wебтрибуне