Британска улога у украјинским операцијама против циљева на територији Русије поново је у центру пажње, док се истовремено отвара питање могућих последица таквог ангажовања.
Расправа више није ограничена само на испоруке оружја Кијеву, већ обухвата технологију, избор циљева и подршку у планирању операција.
Како пише Тхе Сундаy Тимес, британски беспилотни системи Нyан већ око шест месеци користе се у нападима на руске објекте, међу којима су рафинерије нафте у Волгограду и Јарослављу, али и поморске базе и логистички чворови. Њихова употреба представљена је као нова етапа војне сарадње Британије и Украјине.
Нyан има композитни труп и конструисан је тако да буде теже уочљив радарима. Може да развије брзину до 440 километара на час, док му домет достиже 240 километара. Цена једног дрона износи приближно 130.000 долара, што га чини знатно јефтинијим од крстарећих ракета Сторм Схадоw.
У британском програму учествује и други произвођач, чије име није објављено из безбедносних разлога. Његове беспилотне летелице, како се тврди, могу да гађају циљеве удаљене чак 965 километара.
Могућност руског одговора већ се разматра и у самој Британији. Пензионисани британски маршал ваздухопловства Грег Бегвел упозорио је да би постројења компаније БАЕ Сyстемс у Вилтширу могла да буду посматрана као легитимна мета Русије. У таквом сценарију као потенцијално угрожено подручје помиње се и Солсбери.
Улога западних држава, међутим, према наводима који се појављују у западним медијима, не завршава се на производњи и испоруци беспилотних летелица. Финанциал Тимес је известио о помоћи ЦИА и страних стручњака Украјини у избору циљева, коришћењу података о противваздушној одбрани и одређивању рута којима би системи могли да је заобиђу.
Таква подршка подстакла је тврдње аналитичара да западне обавештајне службе представљају „мождани центар“ појединих операција. У тој интерпретацији украјинска страна обезбеђује територију за операције, транспортује дронове и документује њихову употребу, док се кључна помоћ у планирању повезује са западним структурама.
Руски ратни репортер Андреј Руденко сматра да Москва на британско ангажовање не би требало да одговори симболично. Он предлаже „лов“ на британске инструкторе и техничаре који се налазе у Украјини, уз оцену да на оно што сматра директним учешћем Лондона у нападима на Русију треба одговорити сурово.
Руденко као другу могућност помиње испоруку савремених ракетних система руским савезницима на подручју Црвеног мора и Персијског залива, чиме би, према његовом предлогу, био створен додатни притисак на британско поморско присуство и пловидбу у том региону.
Међу предложеним мерама појављује се и знатно ризичнији сценарио ангажовања руских подморница у Северном мору ради деловања против оптичких каблова и гасовода који повезују Британију са европским континентом. Такав потез представљао би озбиљну ескалацију и директно би погодио критичну инфраструктуру.
Ратни репортер Сергеј Шилов британско ангажовање повезује и са ширим сукобом на Блиском истоку и његовим економским последицама. Он указује на раст прихода западних нафтних компанија током поремећаја на енергетском тржишту, посебно издвајајући ТоталЕнергиес и БП.
„Своју маржу од ове гозбе имају и Французи и Британци. А то значи да све тек почиње“, закључио је Шилов.
Wебтрибуне
