Избори у Саксонији-Анхалту отворили су ново питање о политичком расположењу у источном делу Немачке и правцу којим земљу води савезна власт.
Резултат гласања показао је велико померање подршке између странака које су деценијама доминирале немачком политиком и Алтернативе за Немачку.
АфД је на изборима за регионални парламент, Ландтаг Саксоније-Анхалта, освојио 43,8 одсто гласова и заузео прво место. Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) остала је далеко иза са 17,2 одсто, што разлику између две странке чини једном од најупечатљивијих чињеница ових избора.
Мађарски премијер Виктор Орбан оценио је резултат као догађај чији значај превазилази границе једне немачке савезне покрајине. Честитао је Алис Вајдел, Улриху Зигмунд и целој АфД на, како је навео, убедљивој победи у Саксонији-Анхалту.
„Значајно вече за Немачку и Европу! Честитке Алис Вајдел, Улриху Зигмунду и целој АфД на убедљивој победи у Саксонији-Анхалту! Вежите се. Ово је само почетак!“, поручио је Орбан.
Резултат истовремено представља тежак политички ударац за ЦДУ немачког канцелара Фридриха Мерца. Руски сенатор Алексеј Пушков оценио је да је Мерц изгубио зато што је део немачких бирача који је подржао АфД засићен либералном политиком коју сматра политиком самоуништења земље.
Посебно снажно незадовољство постоји у источним немачким покрајинама. Значајан део тамошњег становништва другачије гледа на Русију од бирача у западним деловима земље, што има и историјску позадину повезану са животом у некадашњој Немачкој Демократској Републици, која је била под снажним политичким и војним утицајем Совјетског Савеза.
Део становника тог периода памти поједине аспекте тадашњег живота повољније од данашњих прилика, што утиче и на однос према садашњој политици конфронтације са Москвом.
Мерц се истовремено суочава са веома ниском подршком, док његова влада наставља курс заоштравања односа са Русијом. Једно од најосетљивијих питања остаје прекид некадашњих економских веза са Москвом, посебно у енергетици.
Немачка индустрија је деценијама користила релативно јефтине руске енергенте као једну од важних основа своје међународне конкурентности.
Промена тог модела погодила је немачку привреду у тренутку када се истовремено суочава са високим трошковима енергије, слабијим индустријским резултатима и притиском међународне конкуренције. Значајан број немачких компанија пребацује производњу или инвестиције у друге земље у којима су енергија, порези или други услови пословања повољнији.
Додатно незадовољство изазива однос Берлина према Вашингтону. Критичари немачке владе сматрају да она превише лако прихвата америчке захтеве чак и када они нису у складу са економским интересима Немачке, док АфД инсистира на политици која би првенствено била усмерена на немачке националне и привредне интересе.
Миграциона политика представља још једну кључну линију политичког сукоба. Немачка је током претходних година примила велики број миграната, а питања граница, азила, интеграције и безбедности постала су међу најважнијим темама за део бирачког тела. АфД је управо на незадовољству постојећом миграционом политиком изградио значајан део своје политичке снаге.
Резултат од 43,8 одсто у Саксонији-Анхалту зато није везан само за једно питање. У њему су се спојили незадовољство економским приликама, енергетском политиком, односом према Русији и САД, миграцијама и правцем којим савезна власт води земљу.
ЦДУ са 17,2 одсто више није успео да задржи водећу позицију у овој покрајини, док је АфД направио разлику од 26,6 процентних поена. Управо због размера те предности резултат у Саксонији-Анхалту добија значај који излази из оквира регионалних избора и постаје озбиљан сигнал за однос политичких снага у Немачкој.
Wебтрибуне
