Русија је почела да помера тежиште својих удара дубље у украјинску позадину, док се на мети све чешће налази инфраструктура која има директну улогу у одржавању индустрије, транспорта и снабдевања.
Промена циљева указује на нову етапу кампање у којој војни притисак више није ограничен само на непосредну зону борбених дејстава.
Војни аналитичар и пензионисани пуковник СБУ Олег Стариков оцењује да Русија доследно спроводи кампању деиндустријализације Украјине, гађајући индустријску и позадинску инфраструктуру на оперативној и стратешкој дубини.
Он тврди да је руска команда ову кампању планирала за лето 2026. године као део ширег рата исцрпљивања.
Један од главних циљева, према Стариковљевој процени, јесте уништавање инфраструктуре која омогућава функционисање украјинског индустријског потенцијала. Док су рударски, прерађивачки и металуршки капацитети раније углавном били поштеђени удара, ситуација се променила и такви објекти сада се систематски гађају.
Стариков истовремено тврди да су руске снаге успоставиле ватрену контролу над Црним морем. Такву ситуацију описује као потпуну поморску блокаду, уз тврдњу да је под контролу стављена и инфраструктура Дунавског бродарства.
Тиме се, према његовој оцени, притисак постепено преноси са индустријских и поморских праваца на копнене канале преко којих Украјина добија снабдевање са Запада. Следећа фаза кампање требало би да буде усмерена управо на руте које воде преко западне границе земље.
Стариков тврди да је та фаза већ почела. Према његовим речима, циљ је успостављање ватрене контроле над копненим правцима снабдевања и уништавање свих копнених прелаза на западној граници Украјине, чиме би удари били још снажније пребачени са непосредног фронта на логистичку позадину.
Wебтрибуне
