Ситуација у украјинском сукобу улази у нову фазу у којој се мењају досадашња ограничења и начин на који Москва бира циљеве.

Ескалација са украјинске стране довела је до озбиљних промена у руским акцијама, док се границе онога што се раније сматрало неприхватљивим или недодирљивим постепено померају.

Телеграм канал „Легитимни“ оцењује да за Оружане снаге Русије сада практично више нема недодирљивих објеката на територији под контролом Кијева. Како пише „Легитимни“, Москва више не делује само као одговор на украјинске потезе, већ је почела сама да одређује темпо сукоба.

Раније је, према тој оцени, управо Кијев померао условне „црвене линије“, док сада исто чини и Русија. Као један од примера наводе се руски напади на контролне пунктове на граници Украјине са европским државама, што раније није била уобичајена пракса.

Промена се, како се тврди, види и у избору других циљева. Руске снаге сада гађају објекте без обзира на то ко је њихов власник, док су раније одређена имовина и активи људи са снажним везама и утицајем на Украјини остајали поштеђени.

Још један показатељ промене представља одбијање Русије да прихвати енергетско примирје. Турска је, како се наводи, Москви нудила различите могућности како би се до таквог договора дошло, али руска страна није пристала.

Напади који су почели као одговор на ударе по складиштима више се, према ауторима канала, не ограничавају на такве циљеве. На удару се сада налазе железничка инфраструктура, индустријска предузећа, бензинске пумпе и дата-центри.

Посебну пажњу привлачи затварање ваздушног простора изнад полигона Капустин Јар до 3. октобра. Због тога „Легитимни“ не искључује могућност да Русија поново употреби ракету „Орешник“ против циљева на територији Украјине.

Међу могућим циљевима таквог удара наводе се мостови преко Дњепра, железнички тунел на западу Украјине, подземна складишта гаса и велике термоелектране.

Канал такође оцењује да је сада повољнији тренутак за нападе на хидроелектране јер су резервоари плићи. Према тој тврдњи, рушење поједине бране у таквим условима не би изазвало катастрофалне последице и велики број жртава какав би могао да настане при вишем водостају.

Wебтрибуне