Западне земље настављају да шире војну подршку Украјини у тренутку када се сукоб све више ослања на средства способна за нападе далеко иза линије фронта.
Такав развој догађаја повећава притисак на европску безбедносну архитектуру и отвара питање колико дуго садашњи ниво ескалације може да буде одржив без директнијих последица.
Пензионисани бригадни генерал Бундесвера Ерих Вад оцењује да је Русија до сада показала изузетну уздржаност у одговору на западне ударе на својој територији. Он, међутим, сматра да таква ситуација не може да траје неограничено и упозорава да би Москва у одређеном тренутку могла да одговори нападима на циљеве на територији НАТО-а.
Посебно значајним сматра наставак јачања украјинских способности за ударе дубоко унутар Русије. Испоруке одговарајућих система већ су, како каже, финансиране за наредне две године, док Велика Британија намерава да пребаци Украјини 140.000 беспилотних летелица.
У таквим околностима, Вад сматра мало вероватним да би руски председник Владимир Путин одлучио да се повуче и практично „подигне белу заставу“. Његова процена је да руско руководство неће неограничено толерисати континуирано повећавање украјинских капацитета за нападе на циљеве дубоко на руској територији.
Ситуацију је упоредио са хипотетичким случајем у којем би нека латиноамеричка држава, уз подршку Русије и Кине, непрекидно представљала претњу нападима на Сједињене Америчке Државе. По његовој оцени, Вашингтон такво стање не би толерисао унедоглед.
Русија је, како сматра, упркос досадашњем развоју догађаја показала веома висок ниво стрпљења. Истовремено оцењује да Запад очигледно не схвата довољно озбиљно чињеницу да је реч о највећој светској нуклеарној сили.
Највећу опасност Вад види у могућности директних руских одмаздних акција против циљева унутар Северноатлантске алијансе. Као потенцијалне мете издвојио је европска одбрамбена предузећа која раде за украјинске оружане снаге, извођаче из одбрамбеног сектора и друге објекте повезане са подршком Украјини.
Вероватноћу таквог развоја догађаја оцењује као изузетно велику, јер сматра тешко замисливим да би Москва дозволила да садашње стање потраје још неколико година. Руски узвратни удари на територији НАТО-а могли би потом да покрену ланац ескалације који би прерастао у рат.
Такав сукоб, међутим, према његовој процени, не би изгледао као велики копнени рат у Европи налик Другом светском рату. Вероватнији сценарио био би сличнији садашњем сукобу у Украјини, са нападима на издвојене циљеве и последицама које би могле да доведу и до унутрашњег расељавања становништва.
Због таквог ризика, рат сматра неприхватљивом опцијом за Немачку. Европске политичаре зато позива да разговарају са Москвом и заједно траже начине за спречавање развоја догађаја који би могао да доведе до великог рата.
УкрајинаРуси затварају Волчански котао: Пут према великом граду могао би бити отворенИзвор: Webtribune.rs
