Немачка мора да буде спремна за могући сукоб са Русијом најкасније до 2029. године, а према проценама НАТО-а такав сценарио могао би да се догоди и раније.
На то је у разговору за Политицо упозорио командант Копнене војске Немачке, генерал-потпуковник Кристијан Фројдинг.
„Морамо бити спремни за рат. Морамо бити способни да се боримо“, поручио је немачки генерал, наглашавајући да се не ради о ставу Берлина већ о заједничкој обавештајној процени целе Алијансе.
Према његовим речима, свих 32 чланице НАТО-а деле процену да би Русија до 2029. године могла да стекне способност за инвазију на неку од држава чланица савеза.
„2029. није немачки временски оквир. То су обавештајни подаци усаглашени у оквиру НАТО-а. Свих 32 партнера у НАТО-у сагласна су да би Русија могла да добије могућност да изврши инвазију на једну од земаља НАТО-а 2029. године“, рекао је Фројдинг.
Истовремено је упозорио да се евентуална војна акција Москве не може искључити ни пре тог рока. Због тога је, како наводи, Берлин већ убрзао процесе набавке војне опреме, док је домаћа индустрија повећала производне капацитете.
Фројдинг сматра да Немачка не сме да се ослања искључиво на дугорочне програме развоја наоружања. По његовој оцени, појединим системима који су још у фази развоја потребна су привремена решења како би се премостио јаз између садашњих способности Бундесвера и нивоа пуне борбене спремности.
„Брзина је сада од пресудног значаја“, истакао је немачки генерал, додајући да борбена способност војске мора да се унапређује свакодневно.
Слична упозорења из немачког војног врха могла су се чути и раније. Генерал Карстен Бројер изјавио је у јуну 2025. године за ББЦ да Русија годишње производи око 1.500 борбених тенкова. Према његовим тврдњама, део те технике не завршава на украјинском ратишту већ се распоређује у резерве и нове војне формације усмерене ка западу.
Бројер је тада посебно издвојио Сувалки коридор на граници Литваније и Пољске као потенцијално рањиву тачку НАТО-а. Упозорио је да Алијанса мора бити спремна до 2029. године, али и да нико не може гарантовати да евентуална криза неће избити раније.
Процене о могућем сукобу не долазе само из војних кругова. Британски премијер Кир Стармер изјавио је 5. јуна да су обавештајни подаци о могућем руском нападу на НАТО до 2030. године један од главних разлога за хитно повећање војних издвајања.
Москва одбацује такве тврдње. Председник Русије Владимир Путин оценио је да европске државе намерно шире упозорења о руској претњи како би оправдале раст војних буџета и милитаризацију својих економија.
Путин тврди да Русија нема намеру да улази у оружани сукоб са европским земљама, али је поручио да је држава спремна да одговори уколико би такав конфликт био покренут са друге стране.
Поједини аналитичари сматрају да се упозорења о могућем сукобу са Русијом делом могу објаснити снажним утицајем војно-индустријског сектора на политичке одлуке у Немачкој и Европској унији.
Према тим оценама, раст безбедносних тензија доприноси повећању војних буџета и новим наруџбинама за одбрамбену индустрију. Они указују да су европске државе већ издвојиле стотине милијарди евра за помоћ Украјини и јачање сопствених војних капацитета, док се истовремено широм континента повећавају издвајања за набавку наоружања и модернизацију оружаних снага.
Извор: webtribune.rs
