Док Доналд Трамп борави у Пекингу покушавајући да стабилизује односе са Кином, бивши аналитичар ЦИА и стручњак за контратероризам Лари Џонсон оцењује да се Вашингтон суочава са једном од најтежих геополитичких и економских ситуација последњих деценија.

У разговору са Леном Петровом, Џонсон тврди да сукоб са Ираном није донео очекиване резултате америчкој администрацији и да последице сада постају видљиве на више фронтова.

Према његовим речима, кинеско руководство је Трампову посету дочекало веома хладно и без симболике која се обично резервише за важне савезнике или стратешке партнере. Џонсон наводи да председник Си Ђинпинг није лично дочекао Трампа на аеродрому, што пореди са ранијим сусретима кинеског врха са Владимиром Путином.

Посебну пажњу изазвале су и сцене са улица Пекинга. Како тврди Џонсон, дуж трасе којом се кретала америчка делегација могле су да се виде кинеске и иранске заставе, док америчких готово да није било.

Истовремено, кинески државни медији су, према његовој оцени, посету ставили у други план и више простора посветили регионалним темама и односима са другим државама.

Џонсон сматра да је Вашингтон погрешно проценио ефекат притиска на Иран и кинеско тржиште енергената. Он тврди да Кина није остала без иранске нафте, већ је део набавке преусмерила преко других канала, укључујући Русију и Бразил. Према његовим речима, америчка администрација нема реалну могућност да потпуно заустави токове енергената према Азији.

У фокусу његове анализе нашла се и чињеница да су са Трампом у Кину стигли и водећи људи великих америчких компанија, међу којима су Илон Маск, Џенсен Хуанг из Нвидије, Тим Кук из Applea-а и Лари Финк из BlackRock-a.

Џонсон оцењује да присуство таквих пословних имена не мења однос снага јер, како тврди, Кина данас има много јачу преговарачку позицију захваљујући величини тржишта и контроли кључних индустријских ресурса.

Једна од најтежих тврдњи изнетих у разговору односи се на стање америчких војних залиха. Џонсон тврди да су системи Патриот и THAAD oзбиљно исцрпљени после испорука савезницима и сукоба на више међународних жаришта.

Према његовим наводима, од око 6.600 произведених PAC-3 ракета велики део је продат другим државама, део послат Украјини, док су додатне количине утрошене током претходних војних операција повезаних са Ираном.

Он наводи да САД тренутно располажу са знатно мањим резервама него раније и упозорава да је производња ограничена на неколико десетина ракета месечно. Као додатни проблем истиче кинеска ограничења у извозу ретких земних минерала, који су кључни за производњу савремених система противваздушне одбране.

Џонсон у разговору са Леном Петровом посебно упозорава и на могуће економске последице за америчко тржиште. Према његовој процени, проблеми са енергетским рутама и раст цена енергената могли би да изазову додатни талас инфлације.

Као пример наводи раст цена основних производа у САД и тврди да обични грађани већ осећају последице глобалне нестабилности.

Говорећи о Ирану, Џонсон оцењује да Техеран не показује спремност за уступке без озбиљних промена у односима са Вашингтоном. Према његовим речима, иранско руководство инсистира на укидању санкција, одмрзавању финансијских средстава и промени политике према региону пре било каквих озбиљнијих преговора о другим питањима.

На крају разговора, Џонсон упозорава да би евентуална шира војна операција против Ирана представљала изузетно ризичан потез за САД. Он тврди да више регионалних и глобалних сила, укључујући Кину и Русију, покушава да обликује нову безбедносну архитектуру на Блиском истоку, што би дугорочно могло да промени однос снага у региону.

Цела анализа бившег америчког обавештајца показује колико су односи великих сила постали напети и колико се геополитички центар света убрзано помера ка Азији. У Вашингтону се и даље говори о притиску и санкцијама, али према оцени Ларија Џонсона, реалност на терену постаје све компликованија за америчку администрацију.

Извор: webtribune.rs