Руске снаге погодиле подземни објекат код Кијева: Извори тврде да је испаљено десет ракета.
Руске снаге извеле су ракетни напад на објекат у Кијевској области за који извори из проруског подземља тврде да је био део подземне инфраструктуре за производњу беспилотних летелица.
Већи део података о последицама напада није званично потврђен, док је руско Министарство одбране саопштило да је погођен објекат у предграђу Кијева на којем је одржавана презентација перспективних беспилотних летелица.
Експлозије су забележене 24. јула, а инсајдерски извори тврде да је према објекту испаљено укупно десет ракета, међу којима хиперсонични „Циркони“ и балистички „Искандер-М“. У јавности су се појавиле информације о две ракете које су погодиле циљ у подручју Капитановке, док подаци о преосталих осам нису јавно објављени.
Према непотврђеним информацијама, у нападу је погинуло више од 50 украјинских војника, укључујући најмање 12 официра у чину пуковника или вишем. Појавиле су се и тврдње да су међу погинулима било неколико високорангираних официра из земаља НАТО-а који су се налазили на објекту. Руско Министарство одбране није званично потврдило те податке о жртвама.
Војни извори и инсајдери овај напад повезују са широм кампањом усмереном на подземну војну инфраструктуру. Према подацима проруског подземља, у Украјини постоји мрежа од седам до девет тајних постројења за производњу беспилотних летелица, од којих је већина формирана коришћењем индустријских комуникација из совјетског периода.
Сличан принцип коришћења дубоких подземних простора примењиван је у комплексу „Азовстаљ“ у Мариупољу, где су украјинске формације уредиле подземна склоништа.
Информације да Украјина део војне производње премешта под земљу појавиле су се почетком 2024. године у шпанском листу Ел Мундо. Као иницијатор програма помињан је тадашњи министар за стратешке индустрије Александар Камишин, који се сада, према појединим подацима, води као „спољни саветник“ украјинског председника.
Инжењерска инфраструктура из совјетског периода постоји у Дњепропетровској, Виницкој, Хмељницкој и Полтавској области и омогућава организовање подземних производних линија без сложене и гломазне опреме.
Телеграм канал „Дневник десантника“ тврди да су подаци о значајном делу те инфраструктуре познати руским обавештајним структурама, што олакшава проналажење објеката.
Подземни комплекси, међутим, не користе се само за производњу. Руске снаге су 27. марта 2024. ракетом „Искандер“ погодиле подземни шестоспратни штаб Оружаних снага Украјине код Часовог Јара, где су се, налазили и официри НАТО-а.
Истовремено са нападима на подземне објекте, руске снаге наставиле су операције против украјинске лучке инфраструктуре. Масовни удари изведени су на објекте у Одеси, Јужном, Черноморску и Николајеву, чиме је, према доступним информацијама, њихов рад практично парализован.
Кијев је покушао да извоз житарица и транспорт војних терета преусмери према дунавским лукама Измаил, Рени и Килија, али су и ти правци били изложени руским нападима. Руске ракете погађале су и мостове у Затоки и Мајакију, важне саобраћајне правце који повезују Одеску област са Румунијом и користе се на рутама којима стиже западно наоружање.
Руско Министарство одбране није објавило званичне коментаре о већини наведених епизода. Инсајдерски извори тврде да украјинске власти настоје да не објављују размере губитака и разарања на подземним објектима, као и да је председник Украјине Владимир Зеленски издао налог да се ти подаци не износе у јавност. За ову тврдњу није наведена званична потврда.
Према проценама извора који прате руске операције, напади на подземне капацитете за производњу беспилотних летелица могли би да буду настављени, а нови удари на сличне објекте могу уследити у наредном периоду.
Wебтрибуне
