BOŽJI PROMISAO I NADZORNI KAPITALIZAM: Zašto digitalni klovnovi neće pobediti?

Piše: Vladimir Dimitrijević

BOG, ČOVEK, SLOBODA

Litvanski religiozni filosof, Antanas Macejna, u svom ogledu „Bog i sloboda“, ističe:“Sloboda kao religiozna kategorija otkriva ne samo naš odnos s Bogom, nego i naš odnos s čovekom. Svaki način ostvarenja slobode zasnovan je na određenoj antropologiji, to jest na određenim ljudskim doživljajima i razumevanjima. Dve slobode koje se ne dodiruju znače ravnodušnost prema svom bratu; potčinjavanje sebi slobode drugog svedoči o doživljaju sebe kao „višeg“ ili kao vlastodršca; ograničenje pak svoje slobode radi slobode drugog znači da delimo sa njim ono što nam je zajedničko i dragoceno. Ovde čovek upravo i jeste slika Boga. Jer Bog ograničava Svoju apsolutnu svemoć radi toga da stvori čoveka kao svoje Ti. Odnos Boga sa čovekom nije odnos jednog Ja s drugim Ja, koji su jedan za drugoga samo objekti; odnos Boga s čovekom jeste odnos Ti sa Ti, a njihova uzajamna veza je ljubav. Stvarajući čoveka, Bog ovaploćuje svoju ljubav: čovek je vidljivost Božje ljubavi u relativnom prostoru postojanja. Ali čovek može biti Ti Boga samo onda kada je slobodan, dakle onda kada nije ograničen i određen odozgo i unapred. To znači: ljubav Božja vidljiva je samo u slobodi. U skladu s tim, sloboda i jeste stvaralačka strana Božje ljubavi. Ustupati čoveku slobodu znači voleti čoveka kao svoje Ti. Čineći prostor svog postojanja zajedničkim s drugom ličnošću, čovek gleda na nju ne kao na objekat koji bi mogao nasilno potčiniti sebi, nego kao na ravnog sebi subjekta, koga on prima u svoj sopstveni prostor da bi taj ostvarivao u njemu svoju slobodu. (...) Ostvarenje slobode u odnosu s drugim može se ispoljiti samo kao ljubav.“

Kada obezboženi rod ljudski napravi svet u kome više neće biti mesta za slobodu, dolazi kraj sveta. Bog neće dozvoliti da se Njegovom stvorenju sloboda oduzme. Jer onda to nije čovek.

Zato je doba tzv. „nadzornog kapitalizma“ apokaliptični znak kraja sveta.

ŠTA JE NADZORNI KAPITALIZAM?

U središtu pojma „nadzornog kapitalizma“, koji nam je, svojom knjigom „Doba nadzornog kapitalizma“, podarila Šošana Zubof, nalazi se shvatanje da je nastala nova ekonomska logika u kojoj čovekovo iskustvo više nije shvaćeno kao neprikosnovena oblast ličnog života, već kao „besplatna sirovina“ koja se može prikupljati, obrađivati, predviđati i prodavati. Zbog toga nadzorni kapitalizam nije samo tehnološka promena, niti obična digitalizacija tržišta, već je preobražaj samog odnosa između čoveka, kapitala, moći i društva.

Autorka nadzorni kapitalizam određuje kroz više međusobno povezanih načela. On je, najpre, „novi ekonomski poredak koji podrazumeva prisvajanje ljudskog iskustva kao besplatne sirovine za prikrivenu poslovnu praksu iskopavanja podataka, predviđanja i prodaje“. U središtu nove ekonomije više nije samo proizvodnja dobara i usluga, već prikupljanje podataka o ljudskom ponašanju. Ljudski život, kretanje, navike, želje, strahovi, komunikacija i odnosi postaju materijal koji se pretvara u komercijalnu vrednost.

MODIFIKACIJA PONAŠANjA I KONCENTRACIJA MOĆI

Proizvodnja dobara i usluga podređuje se novoj globalnoj arhitekturi za modifikaciju ponašanja. To znači da krajnji cilj više nije samo da se korisniku ponudi usluga, nego da se njegovo buduće ponašanje predvidi, usmeri i, kada je moguće, izmeni. Time nadzorni kapitalizam prelazi granicu klasičnog tržišta: on više ne nastoji samo da zadovolji postojeće potrebe, već da oblikuje same uslove u kojima se potrebe, izbori i navike stvaraju.

Reč je o neobuzdanoj mutaciji kapitalizma koju karakteriše nezapamćena koncentracija bogatstva, znanja i moći. Kompanije koje raspolažu ogromnim količinama podataka ne stiču samo finansijsku dobit, već i saznanje o ljudima koje sami ljudi nemaju o sebi. Takvo znanje zatim postaje izvor moći, jer omogućava predviđanje, upravljanje i modifikaciju ponašanja. Zbog toga Šošana Zubof nadzorni kapitalizam ne svodi na pitanje privatnosti, već ga prikazuje kao pitanje ljudskog suvereniteta.

NOVA OPASNOST PO ČOVEKA

Nadzorni kapitalizam se opisuje kao „pojava opasna po ljudsku prirodu XXI veka isto onoliko koliko je industrijski kapitalizam bio opasan po prirodni svet u XIX i XX veku“. Kao što je industrijski kapitalizam eksploatisao prirodu, tako nadzorni kapitalizam eksploatiše ljudsku prirodu. Ako je prvi oblik kapitalizma za posledicu imao uništavanje prirodne sredine, drugi preti da ošteti unutrašnju oblast ličnosti - privatnost, samostalnost, sposobnost izbora, dostojanstvo i slobodu.

Nova moć nije zasnovana kao klasična politička diktatura, niti se nužno oslanja na vojsku, policiju i otvoreno nasilje. Ona deluje preko digitalne infrastrukture, algoritama, pametnih uređaja, aplikacija i stalnog računarskog posredovanja. Njena osobina je upravo u tome što se često predstavlja kao udobnost, usluga, personalizacija ili tehnološki napredak.

GUGL TOTALITARIZAM

U Guglu smo dobili prvu megakorporaciju koja je razvila puni model komercijalnog nadzora. Šošana Zubof navodi da su Guglovi „inženjeri i naučnici prvi izveli čitavu simfoniju komercijalnog nadzora“, objedinjujući mehanizme „od kolačića do patentirane analitike i algoritamskog softvera“. Jer nadzor nije bio sporedna pojava, već postepeno izgrađen sistem. Najvažniji preokret sastojao se u tome što su „nadzor i jednostrano prisvajanje podataka o ponašanju postali osnova nove tržišne forme“.

Prelomni momenat sastoji se u promeni odnosa između korisnika i platforme. U početku je izgledalo da ljudi koriste Gugl kao alat: „Prvo su ljudi pretraživali Gugl, a onda je Gugl počeo da pretražuje nas.“ Korisnik više nije samo onaj koji traži informaciju. On postaje predmet pretrage, analize i profilisanja. Njegovi podaci postaju nečija imovina, a njegovo ponašanje ulazi u novi sistem ekonomske obrade.

PRIVIDNA KORIST I STVARNA ŠTETA

Prvi nadzorni kapitalisti u Guglu i Fejsbuku odbacili discipline demokratske kontrole i korporativnog upravljanja, štiteći svoje interese finansijskim uticajem i političkim vezama. To znači da nova ekonomska moć nije ostala unutar tržišta, već se povezala sa političkim strukturama. U pitanju je lobiranje, uticaj na izborne procese, odnose sa zvaničnicima i širenje kulturne „meke moći“.

Nikada nije bilo ovakvog nadzora i nikada nije bilo manje otpora. Razlog za to nalazi se u činjenici da su digitalne usluge najpre izgledale kao korisne, besplatne i bezazlene. Ljudi su prihvatali pretraživače, društvene mreže i aplikacije jer su im one olakšavale život, komunikaciju, rad i pristup informacijama. Upravo u toj prividnoj korisnosti nalazi se jedan od mehanizama širenja nadzornog kapitalizma.

DOBROVOLjNO ROPSTVO

Tu je više razloga zbog kojih su ljudi postepeno pristajali na ovaj poredak. Među njima su zavisnost od besplatnih usluga, osećaj da se bez društvenih mreža ne postoji, divljenje tehnološkim preduzetnicima, prihvatanje korporacija kao autoriteta budućnosti, retorika o inovacijama, personalizaciji i digitalnim asistentima, kao i osećaj da nema stvarnih alternativa. U tom smislu, nadzorni kapitalizam se ne nameće samo spolja - on stvara uslove u kojima ga korisnici prihvataju kao neizbežan.

Jedna od najvažnijih tačaka u tom mehanizmu jeste „diktatura bez alternativa“. Nadzorni kapitalizam se proširio internetom, a zatim izašao u stvarni svet kroz uređaje, aplikacije i umrežene sisteme. Tehnološko posredovanje se opisuje kao „trojanski konj“ koji nastupa uz retoriku neizbežnosti. Korisnici se postepeno navikavaju na nove prakse, dok se nove institucionalne činjenice stabilizuju. Posledica je rezignacija, bespomoćnost i sve manja sposobnost da se shvati šta se zaista dešava.

MOĆ ZNANjA I ISTINSKO NEZNANjE

Posebno je značajna teza o neznanju. U dokumentu se kaže da nadzorni kapitalisti dominiraju „nenormalnom podelom učenja“: oni znaju ono što korisnici ne mogu znati, dok istovremeno prikrivaju svoje namere i prakse. Ova asimetrija znanja postaje jedan od glavnih izvora moći. Korisnik ne može u potpunosti razumeti sistem koji je stvoren u tajnosti, niti može ravnopravno odlučivati o onome što mu nije vidljivo. Zbog toga nadzorni kapitalizam ne deluje samo kroz podatke, već i kroz strukturno neznanje onih čiji se podaci koriste.

Nadzorni kapitalizam je „u rekordnom vremenu izrastao od izuma do dominacije“, a ta brzina je upotrebljena tako da parališe svest i otpor. Demokratske institucije, javna rasprava i lično razumevanje ne mogu lako da prate tempo tehnoloških promena. Upravo zato dokument tvrdi da „brzine nadzornog kapitalizma nadmašuju demokratiju“. Zapamtimo upozorenje Šošan Zubof: nadzorni kapitalizam nije samo nova ekonomija, već novi poredak moći koji prisvaja ljudsko iskustvo, pretvara ga u podatke i koristi ga za predviđanje i oblikovanje budućeg ponašanja.

KONAČNI ISHOD RELIGIJE NOVCA

Ropstvo je došlo jer su ljudi postali pohlepni. Ruski filosof Valentin Katasonov, u svojoj knjizi „Civilizacija novca“, jasno kaže da smo dovde došli jer smo se prodali. Sve sfere života potčinili smo materijalnoj pohoti:“ Sfera religije: dominantno mesto zauzima takozvana „religija novcaˮ (klanjanje „zlatnom teletuˮ), uz formalno očuvanje drugih religija i konfesija (one, međutim, predstavljaju paravane, iza kojih se skriva „religija novcaˮ).

Ekonomska sfera: Sve osnovne sfere u domenu privrede (proizvodnja, razmena, raspodela) nisu orijentisane na zadovoljavanje čovekovih egzistencijalnih potreba, nego na beskonačnu akumulaciju apstraktnog bogatstva.

Sfera novca: iz sredstva koje treba da služi u proizvodnji i trgovini kao njihov instrument novac se pretvara u cilj i sredstvo za obezbeđivanje akumulacije; novčani oblik postaje idealni oblik bogatstva, a najefikasnije sredstvo za postizanje akumulacije jeste upotreba novca u zelenaškim i berzanskim operacijama.

Socijalna sfera: socijalno-svojinska polarizacija društva, formiranje dveju osnovnih socijalnih grupa: robovlasnika i robova; prvu grupu čine zelenaši, dok drugu grupu čine najamni radnici. Postoji još i tanki „socijalni međuslojˮ koji čine preduzetnici u sferi proizvodnje i trgovine; oni se postavljaju kao „vazaliˮ zelenaša; taj „socijalni međuslojˮ se neprestano rastače, i samo jedan neveliki deo njegovih predstavnika popunjava redove zelenaša; najveći deo pripadnika tog međusloja pre ili kasnije postaju robovi.

Ideološka sfera: ideologija ima ulogu temelja i sredstva za jačanje postojećeg ekonomskog, socijalnog i političkog poretka (materijalizam, liberalizam, individualizam, utilitarizam, konzumerizam itd.). Ideologija u krajnjem ishodu obezbeđuje proces širenja i prihvatanja „religije novcaˮ u društvu.

Politička sfera: borba zelenaša za to da sebi potčine institucije političke vlasti u pojedinim zemljama; krajnji politički cilj zelenaša jeste osvajanje vlasti u celom svetu.“

I to je bio put ka nadzornom kapitalizmu: zelenaši su nas ubedili da treba da se obogatimo i da se odreknemo čoveštva, a sada smo roba mi, obični ljudi, i gospodari digitalnog pakla se spremaju da nas žigošu kao stoku. Ali, Bog, Koji nas je stvorio i darovao nam slobodu, to neće dozvoliti. Klovnovi bankarskog satanizma će nestati, skupa sa njihovim gazdom, antihristom, koga tako željno čekaju.

Pre će nestati svet nego Bogom darovana sloboda, koju „nadzorni kapitalizam“ hoće da nam oduzme.

Važno je znati, videti, pružati otpor.

I borba će se nastaviti dok je sveta i veka.

Pravda