VLADIKA NIKOLAJ O NAJVEĆEM SRPSKOM PESNIKU: Beseda o Njegošu u Klivlendu

Draga srpska braćo i sestre,

Neke srpske organizacije, opštine i društva vezuju svoj Srpski dan za Kosovo i Kosovske junake, drugi za Sv. Savu, treći za Karađorđa, četvrti za Dražu, a vi u Klivlendu za vladiku Petra Drugog Njegoša. Svak vezuje Srpski dan za neku istorijsku sliku, bilo za slavan istorijski događaj ili za slavnu istorijsku ličnost. Vama služi na isključivu čast i pohvalu što ste vi jedini od svega Srpstva u inostranstvu podigli ovaj divni spomenik najvećem pesniku srpskom. Možda će vremenom druge naseobine srpske, po ugledu na vas, podići spomenike još nekim velikim kulturnim ličnostima srpskim, od kojih su neki zadobili svetsku slavu. Tako bi svet, koji sada poznaje srpski narod po junacima i ratnicima za veru, pravdu i slobodu, poznao i one slavne sinove i kćeri koji biše stvaraoci kulturnih dela u miru.

Vladika Rade kao plameni pesnik zaista bio je kulturni stvaralac višega stepena. On je u svojoj poeziji toliko originalan i samonikao, da niti je imao prethodnika ni sledbenika. Stoji osamljen iznad svih pesnika i pisaca u našem rodu kao bor na vrhu planine. Pa ipak je on bliži svakom Srbinu od mnogih drugih koji se trude da budu popularni. Njegova poezija obuhvata i krasotu jezika i mudrost života i pohvalu viteštvu i slavu Božiju i gromovničku osudu tiranije i svakog nečoveštva i nežnost sestre prema bratu i zanos proroka koji vidovito proriče trijumf slobode, krsta i pravde. Rekao je jedan Crnogorac: ja nisam hodio u školu, ali sam se školovao na Gorskom vijencu. I zaista, Gorski vijenac je bio za sto godina narodna čitanka za staro i mlado, za učenog i neukog, za profesora univerziteta kao i za čobanina na Lovćenu. Čitanka koja sadrži nauku o vrlini. I sada kada Njegoševa dela ulaze u drugo stoleće ona se ni najmanje ne pokazuju zastarelim; naprotiv, ona osvežavaju čitaoca kao da su juče izašla iz štampe, snaže veru u Boga, razgorevaju rodoljublje, uzdižu nacionalni ponos, čeliče hrabrost, opravdavaju nadu u pobedu dobra nad zlom.

Govoreći o Njegošu, braćo moja, ja samo ponavljam ono što svi znate. Ja hoću ovim ne da vas učim, nego da vas pohvalim što ste vi ovde u Americi podigli spomenik genijalnom Njegošu pre nego ma koja srpska kolonija u svetu, čak i pre nego je to i Beograd učinio (premda ga je Beograd proslavio i poprilično više nego ma ko drugi). Pohvalna je i vaša ideja, braćo, da Srpski dan vežete za Njegoša. U sadašnjoj Srpskoj noći, u kojoj naš narod kleca u stradanju i nadanju, Njegoševo ime nam svetli, Njegoševe reči nas jačaju, Njegoševo promišljanje nesloge plaši nas i pobuđuje na slogu. I našto nam Srpski dan, ako ne unosi svetlosti u našu sadašnju Srpsku noć; i ako nam ne daje nade i snage da izdržimo do kraja na putu časti; i ako ne utvrđuje bratsku slogu među nama? Našto nam je onda Srpski dan?

Donoseći vam srdačni pozdrav, braćo i sestre, od naše crkveno školske opštine u Lakavani, ja vam od strane Lakavinskih Srba i Srpkinja čestitam današnje praznovanje Srpskog dana, kome praznovanju nevidljivo predsedava duh velikog Njegoša. Lakavanski Srbi maleni su brojem ali veliki su slogom, još i ljubavlju prema svemu Srpstvu. Iz te prevelike ljubavi prema vama, oni smatraju svaki vaš gubitak svojim gubitkom, svaku vašu žalost svojom žalošću, a vaš uspeh svojim uspehom, vašu radost svojom radošću.

Mi pak osećamo vašu bratsku ljubav prema nama. A ljudima zadojenim uzajamnom ljubavlju nema ništa nemoguće. Bog im pomaže, a Bog je ljubav.

Neka bi Gospod Bog naš, Isus Hristos, uslišio ovu molitvu našu s kojom otvaramo svetkovanje Srpskog dana među vama. Da bi mogli tako, po rečima Njegoševim da junački amanet čuvamo, divno ime i svetu slobodu.

Amin Bože daj!