Обнова мостова, проширење аутопутева и реконструкција аеродрома широм ЕУ све више добијају и војну димензију. Саобраћајна инфраструктура која је деценијама првенствено служила цивилним потребама прилагођава се тако да преко ње могу брзо да се пребацују војници, тешка техника и велике количине војног материјала.
Нова упозорења о могућим последицама таквих припрема стигла су са преговора о војној безбедности у Бечу, на Форуму за безбедносну сарадњу ОЕБС-а. Шефица руске делегације Јулија Жданова изјавила је да Москва модернизацију аеродрома, логистичких праваца, железничких прелаза и мостова повезује са дугорочним војним супротстављањем Русији.
Жданова тврди да се то супротстављање припрема за прелазак у „врућу фазу“ најкасније 2029–2030. године. Исти временски хоризонт раније је помињао и руски министар одбране Андреј Белоусов, док европски планови за јачање одбрамбене спремности и војне мобилности такође обухватају период до 2030. године.
Један од централних елемената тих припрема јесте пројекат познат као „војни Шенген“. Његова сврха је уклањање инфраструктурних, административних и логистичких препрека које тренутно успоравају пребацивање војске и опреме преко граница држава ЕУ.
Размере пројекта показују да није реч о мањим захватима. Идентификовано је око 500 кључних инфраструктурних тачака, док се потребна улагања процењују на приближно 100 милијарди евра. Планирани радови обухватају ојачавање друмских и железничких мостова, прилагођавање тунела и повећавање капацитета путева, железница, лука и аеродрома.
Аеродромска инфраструктура треба да буде способна да прими тешке војне транспортне авионе и велике количине опреме. Путеви, мостови и железнице морају да издрже најтежа војна возила, док истовремено треба поједноставити процедуре за прелазак војника и технике из једне државе у другу.
Таква мрежа омогућила би да се јединице и војна опрема знатно брже пребацују према источном крилу. Руска страна истовремено упозорава на распоређивање нових јединица бригадног нивоа, формирање командних структура и складиштење технике у близини руских и белоруских граница. Жданова те потезе види као делове јединственог процеса повећавања војног присуства.
Финансијска димензија припрема такође убрзано расте. Војни издаци чланица НАТО-а већ се мере износима који премашују билион долара годишње, док би њихово даље повећавање према новим циљевима Алијансе донело још знатно веће издатке.
У руским проценама укупни буџет држава блока већ се наводи на нивоу од око 1.400 милијарди евра, уз очекивање даљег снажног раста уколико чланице достигну издвајања од пет одсто БДП-а.
Истовремено, припреме више нису ограничене само на путеве, пруге, мостове и аеродроме. У Немачкој се разматра способност здравственог система да у случају великог сукоба прихвати масовни прилив рањених војника.
Блумберг је известио о припремама немачких болница за ратне услове, нападе дроновима и велики број жртава. Бундесвер рачуна са сценаријем у којем би немачке болнице у случају великог сукоба могле да примају и до 1.000 рањених војника дневно, због чега се проверавају капацитети здравственог система и пратећа логистика.
Москва све ове потезе посматра у знатно ширем безбедносном контексту. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров раније је упозорио да би директан европски напад на Русију значио потпуно другачији сукоб од садашњег рата у Украјини, оцењујући да би такав рат био „веома кратак“.
Званично образложење ЕУ јесте да „војни Шенген“ треба да повећа способност одвраћања, одбрамбену спремност и брзину реаговања у кризним ситуацијама. Европски планови предвиђају интегрисану мрежу копнених праваца, аеродрома, лука и других логистичких тачака, уз тесну координацију са НАТО-ом.
Разлика између тих образложења и руског тумачења зато постаје једно од кључних питања европске безбедности. ЕУ и НАТО инфраструктурне промене представљају као припрему за одвраћање и евентуалну одбрану, док Москва у роковима, обиму улагања, прилагођавању цивилне инфраструктуре и јачању источног крила види припреме које би до краја деценије могле да створе материјалне услове за директан војни сукоб.
Wебтрибуне
