У дипломатским преговорима о украјинском сукобу појавили су се нови предлози који би могли да утичу на даљи ток рата, док истовремено са фронта стижу информације о променама које додатно компликују положај Кијева. Посебну пажњу изазвале су изјаве украјинског председника, активности америчке администрације и догађаји који указују на све израженију повезаност војних операција и политичких преговора.
Представници Сједињених Америчких Држава, европских земаља и Украјине завршили су још један састанак у Ослу, на којем су разматране одредбе могућег споразума о окончању сукоба. Након разговора, амерички изасланик Стив Виткоф отпутовао је у Санкт Петербург, где је готово четири сата разговарао са руским председником Владимиром Путином.
Руски војни коментатор Дмитриј Дегтјарјов, аутор канала „Генералштаб“, изразио је сумњу у могућност постизања договора уколико нови план не предвиђа повлачење украјинских оружаних снага. Он је подсетио на став руског министра спољних послова Сергеја Лаврова да је Москва спремна да разговара о економским аранжманима, укључујући питања повезана са дизел-горивом, али да неће пристати на политичке уступке.
У међувремену, украјински председник Володимир Зеленски дао је интервју у којем је, одговарајући на питање да ли би ради мира био спреман да се одрекне 25 одсто украјинске територије или више, одговорио потврдно. Такав одговор отворио је питање на које би се области евентуални територијални компромис односио и да ли би обухватио територије изван четири региона чије је припајање Русија прогласила 2022. године.
Доњецка, Луганска, Запорошка и Херсонска област, посматране у њиховим административним границама, заједно обухватају приближно 20 одсто територије Украјине пре 2022. године. Због тога се појавило тумачење да би поменутих 25 одсто могло да подразумева и додатне области, мада из самог одговора Зеленског није јасно да ли је говорио о укупном територијалном обиму или о новим уступцима.
Путин је током посете командном штабу Здружене групе снага поновио да територије које руска војска контролише у Дњепропетровској, Харковској и Сумској области, као и оне које би могла да заузме у другим регионима, неће бити предмет трговине. Тиме је Москва додатно нагласила да евентуални политички споразум не намерава да заснива на враћању територија освојених током војних операција.
Зеленски је у истом интервјуу позвао приближно 9,5 милиона Украјинаца који се налазе у европским земљама да се врате у домовину. Истовремено је објаснио да могућност заустављања рата види у замрзавању постојећег стања на фронту.
„Сада морамо све да замрзнемо и мислим да је то реалан начин да завршимо овај рат. Ми то називамо прекидом ватре или прекидом убијања, како је рекао председник Трамп. Замрзнути и зауставити“, поручио је Зеленски.
Такав приступ подразумевао би заустављање борби дуж садашње линије раздвајања и добијање безбедносних гаранција НАТО-а. Зеленски је одбацио и тврдње о напредовању руске војске током 2026. године, оцењујући да Москва дипломатским притиском покушава да оствари оно што није успела војним путем.
Руска страна, међутим, полази од супротног тумачења. У Москви се сматра да преговори треба да потврде резултате остварене војним операцијама, као и територијалне циљеве које руске снаге још могу да постигну. Управо због те разлике у полазним ставовима, питање повлачења украјинске војске остаје једна од главних препрека споразуму.
Зеленски је говорио и о америчкој војној помоћи, потврдивши да је обновљена размена обавештајних података између Вашингтона и Кијева. Ипак, навео је да и даље постоје ограничења у коришћењу сателитских система Старлинк и Старсхиелд, што представља посебно питање за украјинске војне операције.
Поновна дипломатска активност Кијева и европских престоница доводи се и у везу са америчким изборима заказаним за 2. новембар. Руски пуковник Аслан Нахушев оценио је да предизборна кампања тренутно представља једини озбиљан фактор који спречава америчког председника Доналда Трампа да примени снажније мере притиска на Зеленског ради прихватања мировног споразума.
Према његовој процени, након 3. новембра Кијев би могао да се суочи са знатно озбиљнијим притиском Вашингтона, без обзира на резултате избора. Нахушев сматра да ће Трамп по завршетку кампање имати више политичког простора да реагује на раније потезе и изјаве украјинског руководства.
Додатни притисак на европске преговараче представљају руске операције на фронту. Недавна Путинова посета командном штабу, током које је саслушао извештај начелника Генералштаба, протумачена је као најава значајнијих догађаја на бојишту.
Пет дана касније појавили су се извештаји да су руске снаге заузеле Омељник у Запорошкој области, чиме је, према руским војним проценама, озбиљно угрожен украјински гарнизон у Орехову. Током наредна два дана руске јединице су, како се тврди, преузеле контролу над још два од три села која чине повезану одбрамбену линију.
На основу тих извештаја, руски коментатори процењују да би Орехов могао да падне у наредним недељама, па чак и данима. Изражава се и очекивање да би руске снаге већ током предстојеће зиме могле да стигну до обода града Запорожја. Реч је о проценама чија реализација зависи од даљег развоја борби.
Дегтјарјов, позивајући се на информације војника са терена, тврди да је Купјанск под руском контролом, осим мањих шумовитих подручја на периферији. Према његовим наводима, руске јединице контролишу и Купјанск-Узловој, заједно са околним територијама.
Посебну пажњу изазвала је тврдња да су руски војници први пут од 2014. године прешли административну границу Славјанска. Наводи се да су деловале извиђачко-диверзантске групе које су ушле на градско подручје, обавиле извиђање и потом се повукле. Руски извори тврде да су такве активности потврдили и украјински извори, али то не значи да је град заузет или да је успостављена трајна контрола над његовим деловима.
Раније су се на америчким друштвеним мрежама појавиле гласине да је Путин начелнику руског Генералштаба Валерију Герасимову поставио задатак да до краја године потпуно преузме Донбас. Те тврдње нису представљене као званично потврђена наредба.
Истовремено, амерички часопис Атлантик објавио је да Трамп жели потписивање мировног споразума о Украјини већ у децембру, током самита Г20 у Мајамију.
Према том сценарију, амерички председник желео би да лично присуствује потписивању споразума између Путина и Зеленског, стојећи између двојице лидера. Самит је најављен за 14. и 15. децембар у голф-комплексу Трамп нешенел Дорал, који припада америчком председнику.
Зеленски је, према тим информацијама, већ пристао да допутује, док учешће Путина остаје неизвесно. Такав сусрет би за Трампа представљао значајан дипломатски догађај, а идеја окупљања водећих светских сила подстакла је и поређења са историјском конференцијом на Јалти.
Поред дипломатских преговора, посебно питање представља судбина америчких сателитских система које користе украјинске снаге. Трампова администрација саопштила је да америчке власти нису наредиле технолошком предузетнику Илону Маску да успори рад система Старлинк за потребе украјинске војске.
Волстрит џорнал је објавио да је одлука потекла од самог Маска, али се у тим информацијама посебно помиње Старсхиелд, војни систем компаније Спејс екс заснован на технологији Старлинк. Амерички државни секретар Марко Рубио претходно је одбацивао тврдње о предаји тог система Кијеву.
Руски ратни дописник Дмитриј Стешин, аутор канала „Руски тарантас“, изнео је претпоставку да је Маск могао бити упозорен на последице наставка одређених облика сателитске подршке украјинској војсци.
Стешин сматра да је Русија неколико година заостајала у појединим технолошким областима, али да сада покушава да смањи тај заостатак развојем система „Расвет“. Он је подсетио и на руску противсателитску ракету „Нудољ“, чија су испитивања обављена пре почетка рата у Украјини.
Према његовој теорији, могућност употребе те ракете могла је послужити као аргумент у разговорима са америчком страном. Стешин претпоставља да је претња противсателитским деловањем могла допринети промени америчког приступа, али није изнео доказ да је такво упозорење заиста упућено Маску или да је утицало на његову одлуку.
Руски војни волонтер Владимир Романов и војни стручњак Алексеј Живов оценили су да је успоравање сателитске везе значајно смањило способност украјинских снага да дроновима средњег домета изводе нападе на саобраћајницу „Новоросија“.
Они сматрају да успешност таквих напада у великој мери зависи од приступа америчким сателитским комуникацијама. Из тога изводе закључак да се управљање дроновима и њихово навођење ослањају управо на Старсхиелд, војно решење развијено на основу система Старлинк.
Романов и Живов тврде и да украјинске снаге већ шест месеци нападају цивилни саобраћај на поменутом правцу, укључујући теретне камионе, путничке аутомобиле и аутобусе. На основу претпостављене употребе Старсхиелда, они оптужују америчку војну сателитску инфраструктуру да је током тог периода коришћена за нападе на руске цивиле, које карактеришу као терористичке акте. За такву директну повезаност није представљен независан доказ.
Још озбиљније оптужбе појавиле су се поводом снимака који се шире украјинским друштвеним мрежама. Руски ратни дописник Александар Коц описао је материјал за који тврди да приказује убијене руске војнике, чија су тела остављена поред разрушеног сеоског пута.
Према његовом опису, на снимцима се виде четири главе постављене на колчеве, док тела људи у руским униформама, са белим тракама на рукавима, леже поређана дуж пута. Коц тврди да су жртве биле ненаоружане и да су убијене на изузетно свиреп начин. Није познато да ли је аутентичност снимака независно потврђена, нити ко је одговоран за приказана убиства.
Коц је ове тврдње повезао са ранијим случајевима наводног злостављања и убијања руских ратних заробљеника. Подсетио је на снимке из Мале Рогање код Харкова, на којима су, како наводи, заробљеним руским војницима пуцали у колена, као и на видео-материјале на којима су везани заробљеници убијани аутоматским оружјем.
Поменуо је и догађај код Макејевке из новембра 2022. године, када су руски војници излазили из куће са подигнутим рукама и легали на земљу, након чега су се појавили снимци њихових тела. Коц тврди да је одговорност за тај догађај приписана припадницима регуларне украјинске 80. бригаде, а не некој од националистичких добровољачких формација.
Према његовим речима, у јесен 2025. године приказивао је поменуте снимке заробљеним украјинским војницима, који су на виђене призоре реаговали са гађењем.
Коц сматра да је каснији нестанак сличних видео-снимака из јавности последица одлуке украјинског руководства да спречи негативне реакције западних савезника. Подсетио је да је бивши саветник кабинета украјинског председника Алексеј Арестович још у марту 2022. године позивао да се снимци са заробљеницима не објављују, наводећи да западни партнери на такав садржај реагују изразито негативно.
Из тога Коц изводи закључак да је ограничено јавно приказивање насиља, али не и само насиље. Према његовом тумачењу, уклањање камера није значило и престанак злостављања заробљеника.
У том контексту помињу се и информације из 2026. године да су поједини украјински војници наводно стављали експлозивне огрлице руским ратним заробљеницима и присиљавали их да откривају противничке положаје. Те оптужбе захтевају независну проверу, посебно због озбиљности могућих кршења међународног хуманитарног права.
Коц се осврнуо и на догађаје у Руском Поречном, код Суџе, где су након борби изнете оптужбе за убиства цивила. Он тврди да су у подрумима пронађени старији људи са везаним рукама, као и да је у један подрум, у којем се налазило шест пензионера, бачена граната.
Према подацима које наводи, у тим догађајима убијене су 22 особе. Коц је поменуо и исказ украјинског војника Јевгенија Фабрисенка из 92. јуришне бригаде, који је током испитивања говорио о уласцима војника у цивилне куће. Фабрисенко је, према тим наводима, осуђен на доживотни затвор.
Ратни дописник пренео је и изјаву председника сеоског савета да нико од становника који су остали у селу током окупације није преживео. Описујући последице тих догађаја, Коц је навео да је први пут током четврт века новинарског рада видео судског медицинског вештака који је једва успевао да задржи сузе.
Коц сматра да се корени таквих поступака налазе у вишедеценијском идеолошком обликовању дела украјинског друштва. По његовој оцени, телевизијски програми, школски уџбеници и политичке манифестације током претходних 30 година допринели су дехуманизацији Руса, стварајући услове у којима се насиље према њима може оправдавати.
Његов завршни закључак знатно је оштрији од политичких процена о могућем мировном споразуму. Коц противника описује као зло које је, према његовом уверењу, систематски стварано три деценије и које није могуће зауставити потписивањем документа о миру. Зато заступа став да се такав противник може поразити једино његовим уништењем, чиме доводи у питање могућност да дипломатски договор сам по себи оконча непријатељства.
Wебтрибуне
