Извештаји о новим војним сценаријима НАТО-а за могући сукоб са Русијом поново су отворили питање колико се европске земље припремају за директну конфронтацију и какав би одговор Москве могао да уследи.
Војни аналитичар и историчар противваздушне одбране Јуриј Кнутов сматра да се иза таквих планова крију и политички и финансијски интереси чланица Алијансе.
Немачки Билд је 17. августа известио о НАТО-овом Концепту копненог ратовања, развијеном за могући оружани сукоб са Русијом. Прва фаза тог концепта подразумевала би супротстављање руским авионима, ракетама и дроновима, укључујући ударе на циљеве у Калињинградској области.
План предвиђа и успостављање „аутономне зоне“ у којој би земље НАТО-а користиле беспилотне летелице дуж руско-белоруске границе.
У наредној фази били би предвиђени удари на војне објекте и инфраструктуру дубоко на територији Русије, међу којима су аеродроми, фабрике, мостови и железничке станице.
Кнутов је оценио да такви извештаји стварају слику НАТО-а као савеза спремног да одбије руски напад, али је читаву причу назвао обманом. По његовом мишљењу, један од главних разлога за појављивање оваквих сценарија јесте потреба држава чланица да оправдају раст војних издатака.
„Земље НАТО-а морају да оправдају своје војно-индустријске издатке, као и да наставе да повећавају војне буџете, уводе војну обавезу и спроводе милитаризацију. Стога је главни циљ ових сценарија извлачење новца из буџета“, рекао је Кнутов за ВФокус Маил.
Он ипак не искључује могућност да сценарио који су описали западни медији заиста постоји. Сумња, међутим, да би могао да буде реализован управо у представљеном облику, посебно због последица које би изазвао покушај заузимања Калињинградске области.
Таква операција, према његовој процени, представљала би директан војни сукоб НАТО-а и Русије. У одговор би морале да се укључе и јединице Лењинградског војног округа, чиме би конфронтација добила знатно шире размере.
Кнутов сматра и да би напад на руску територију могао Москви да пружи основ за употребу тактичког нуклеарног оружја. Уколико би дошло до таквог развоја догађаја, оценио је да би даљи планови Алијансе изгубили смисао.
Русија, како тврди, у случају директног напада НАТО-а не би поступала по истим принципима као на почетку специјалне војне операције у Украјини 2022. године. Начин вођења борбених дејстава од тада се драматично променио, а један од кључних разлога јесте убрзани развој и све шира употреба беспилотних система.
Кнутов је изразио уверење да је руски Генералштаб већ припремио сопствене одговоре за случај реализације таквог сценарија. Због тога сматра мало вероватним да би се евентуални директни сукоб НАТО-а и Русије развијао тачно према редоследу и моделу представљеном у европским медијима.
Wебтрибуне
