Рат са Ираном део је много ширег обрасца који показује јасне границе америчке војне моћи, оценио је Лари Џонсон, повезујући искуства САД у Украјини, Црвеном мору и на Блиском истоку.
Његова централна теза јесте да Вашингтон последњих неколико година покушава да задржи глобалну војну доминацију истовременим ангажовањем против више противника, али без резултата који одговарају количини уложеног новца и технике.
Први пример који је навео јесте Украјина. Џонсон рат описује као амерички посреднички сукоб са Русијом у којем су САД обезбеђивале обавештајне податке и велике количине оружја.
Помињао је ХИМАРС, АТАЦМС, Ф-16 и покушаје снабдевања артиљеријском муницијом калибра 152 и 155 милиметара. Упркос томе, његова процена је да Вашингтон није успео да промени однос снага у своју корист.
Други пример представља операција Просперитy Гуардиан у Црвеном мору. Операција је почела још за време администрације Џоа Бајдена са циљем да поново обезбеди слободу пловидбе у подручју које су угрожавали Хути.
Џонсон тврди да тај циљ није остварен ни након више од годину дана. Када је Трамп преузео власт, америчка војна активност додатно је повећана, а у подручју Црвеног мора нашла су се и два носача авиона.
Уместо брзог слома Хута, број изгубљених беспилотних летелица МQ-9 Реапер почео је да расте. Џонсон је рекао да су Хути раније обарали приближно један МQ-9 месечно, док се у периоду појачане америчке кампање темпо повећао приближно на један недељно.
Према његовим подацима, основна цена летелице износи око 35 милиона долара, док са сензорима и наоружањем може премашити 60 милиона. Говорио је о укупно 25 уништених МQ-9, од којих седам током седам недеља интензивног Трамповог ангажовања. Губитке је проценио на милијарде долара.
Трећи пример је Иран. За Џонсона, чињеница да Техеран може да нанесе прецизне ударе америчким базама и да одржава велики ракетни притисак показује да САД немају неограничену способност да противнику наметну своју вољу.
Из та три случаја изводи исти закључак: америчка војна сила остаје огромна, али није неисцрпна нити аутоматски способна да порази сваког противника. Џонсон је за такву ситуацију употребио слику Голијата са глиненим ногама.
Његова оцена није да САД више немају озбиљну војну моћ, већ да покушај истовременог вођења више стратешких сукоба производи превелико оптерећење људства, наоружања, индустријских капацитета и финансија.
Због тога је могућност договора са Ираном део много шире потребе Вашингтона да смањи број фронтова на којима покушава да одржава војну доминацију.
Wебтрибуне
