Лари Џонскон: Ово је тотални рат!

Бивши амерички обавештајац Лари Џонсон оценио је да се сукоб између Саудијске Арабије и јеменских Хута претвара у озбиљну претњу за саудијску економију и стабилност власти у Ријаду. Истовремено, поремећаји у снабдевању нафтом, течним природним гасом и другим стратешким сировинама могли би да изазову глобални инфлаторни талас и продубе економску кризу.

У разговору објављеном 10. октобра 2026. године на канали "Dialogue Works", Џонсон је говорио о нападима на саудијске аеродроме и нафтну инфраструктуру, могућим последицама по власт престолонаследника Мухамеда бин Салмана, као и о утицају кризе на енергетско тржиште и односе САД, Русије и Европе.

Нападнут је међународни аеродром „Краљ Халид“ у Ријаду, а затим су стигле информације о новом нападу на аеродром у Дамаму, на истоку Саудијске Арабије.

Џонсон је оценио да би напади могли озбиљно да поремете цивилни авио-саобраћај и додатно погоде саудијску економију, која зависи од извоза енергената, инвестиција и прилива новца.

„Ово је тотални рат између Саудијаца и Јеменаца. Барем Јеменци то разумеју и у складу с тим делују“, рекао је Џонсон, додајући да би последице могле да буду много озбиљније од непосредне штете на појединачним циљевима.

Он сматра да је саудијско руководство изложено већем ризику него што се често представља у западним медијима. Према његовој процени, продужавање рата, оштећење нафтне инфраструктуре и пад прихода могли би да угрозе унутрашњу стабилност краљевства.

Џонсон је подсетио да Саудијска Арабија није друштво које чини само једна племенска заједница, већ земља са сложеном племенском структуром. Уколико би централна власт ослабила, сматра он, поједине племенске групе могле би да почну да траже другачије политичке договоре, укључујући и споразуме са Хутима.

„Не мислим да људи схватају колико је режим Мухамеда бин Салмана рањив“, поручио је Џонсон, оцењујући да би исход сукоба могао да промени односе снага унутар Саудијске Арабије.

Хути нападају, а саудијска противваздушна одбрана не успева да заустави ракете

Једна од главних тема разговора била је способност јеменских снага да погоде циљеве дубоко унутар Саудијске Арабије, упркос великим улагањима Ријада у савремено наоружање и противваздушну одбрану.

Водитељ је указао на то да су системи противваздушне одбране у региону, према његовој оцени, ослабљени и да су неке батерије премештене из области Персијског залива. Џонсон је поставио питање зашто саудијски системи нису успели да заштите аеродроме и нафтна постројења.

„Ако их имају, онда их не користе. Или нису распоређени око аеродрома“, рекао је он.

Џонсон је указао и на значај навигационих система који би могли да се користе за навођење ракета. Поставио је питање да ли јеменске снаге користе амерички систем ГПС или имају приступ другим сателитским навигационим системима, попут кинеског Бејдоуа или руског ГЛОНАСС-а.

Према његовим речима, прецизност напада отвара питање какву техничку подршку јеменске снаге имају, али у разговору нису представљени подаци који би дали коначан одговор на то питање.

Посебно је истакнута и могућност да се напади наставе на све већи број циљева, чиме би се додатно оптеретили саудијски системи одбране и повећали трошкови рата.

Џонсон је подсетио и на снимке који, према приказу у емисији, показују предају припадника снага које подржава Саудијска Арабија у Јемену. Он је оценио да би такви призори могли да утичу на морал бораца, јер заробљеници виде да предаја може да им омогући да преживе.

„Ако им покажу те снимке, могли би да помисле: ’То је добра идеја, предајмо се и остаћемо живи’“, рекао је Џонсон.

Џонсон је изразио уверење да би Хути могли да покушају да преузму и пограничне области Саудијске Арабије, укључујући Џизан, Наџран и Асир.

Он је оценио да би евентуални договори Хута са другим племенским групама у Саудијској Арабији могли додатно да ослабе централну власт у Ријаду.

Нафтна инфраструктура и Ормуски мореуз под све већим притиском

Велики део разговора био је посвећен последицама напада на енергетску инфраструктуру и ризицима за глобално снабдевање нафтом.

Водитељ је подсетио на извештаје о оштећењима на саудијским нафтним постројењима, као и на значај нафтовода који повезује источне делове земље са обалом Црвеног мора. Тај правац омогућава Саудијској Арабији да део извоза преусмери мимо Ормуског мореуза, једног од најважнијих светских енергетских пролаза.

Џонсон је упозорио да се не сме занемарити рањивост самог нафтовода. Према његовим речима, систем зависи од низа пумпних станица, па озбиљно оштећење кључних делова може да онемогући проток нафте чак и ако остатак инфраструктуре остане оперативан.

„Не можете једноставно да оштетите неколико делова система и очекујете да све настави да функционише нормално. Исто важи за нафту“, објаснио је он.

Посебну забринутост изазива и ситуација са извозом течног природног гаса из Катара. Због проблема у пловидби кроз Ормуски мореуз, снабдевање бројних земаља могло би да буде отежано, а последице би се осетиле далеко изван Блиског истока.

Џонсон је навео да су међу угроженим тржиштима Пакистан, Бангладеш, Индија, Египат и Тајван, док Кина располаже већим бројем алтернативних извора снабдевања.

Он је упозорио да се последице не завршавају на цени гаса. Мање доступних енергената утиче на производњу електричне енергије, ђубрива, хемикалија и индустријских производа, што затим повећава цене хране и других роба.

Према његовој оцени, последице би могле да постану још видљивије током наредне године, нарочито у секторима који зависе од стабилног снабдевања енергијом и сировинама.

„Ово је глобални инфлаторни шок, али и шок који може да изазове рецесију. Постављени су услови за стагфлацију огромних размера“, оценио је Џонсон.

Он је указао и на могуће последице по тржиште хелијума, који има важну улогу у производњи полупроводника и другим технолошким процесима. Поремећаји у снабдевању могли би да повећају цене и створе додатни притисак на електронску индустрију.

Као једну од могућих последица енергетске кризе, Џонсон је навео да би неке земље могле поново да повећају употребу угља. У том случају, корист би имали велики произвођачи попут Кине, Индије и Индонезије, док би глобална потражња за течним природним гасом могла да се промени на дужи рок.

Да ли Саудијска Арабија може да се ослони на САД, Турску и Пакистан?

У разговору је разматрана и могућност да Саудијска Арабија добије додатну војну помоћ од других земаља, посебно Турске и Пакистана.

Џонсон је рекао да до тада није видео уверљиве показатеље да су те земље предузеле значајније војне акције у корист Ријада. Одбацио је као непотврђене извештаје о пакистанским ударима на Јемен, наводећи да информације које су добили од пакистанског војног извора не потврђују такве тврдње.

Према његовој оцени, чак ни евентуално слање додатних снага не би нужно променило однос снага на терену. Саудијска Арабија располаже знатно већим финансијским средствима, али то само по себи не гарантује успех у рату.

Џонсон је указао на разлику између скупих система наоружања и оружја које противник може да користи за наношење штете критичним циљевима. Према његовим речима, саудијска војна потрошња није спречила нападе на аеродроме и нафтну инфраструктуру.

Као додатни ризик навео је могућност да јеменске снаге почну да гађају постројења за десалинизацију морске воде, од којих Саудијска Арабија у великој мери зависи за снабдевање становништва водом.

„Ако Хути одлуче да балистичким ракетама почну да гађају постројења за десалинизацију, Саудијска Арабија ће се наћи у веома озбиљном проблему“, упозорио је Џонсон.

Он је додао да би евентуални напади на такве објекте могли да имају далекосежне последице, далеко веће од директне материјалне штете.

Уместо да тражи излаз кроз политичке преговоре, саудијско руководство, према оцени саговорника емисије, ризикује да наставком војне кампање додатно погорша сопствени положај.

Трамп, Русија и борба за снабдевање дизелом

Други велики део разговора односио се на америчку политику према Русији и Украјини, као и на настојања администрације Доналда Трампа да ублажи несташице дизела.

Џонсон је одбацио тезу да су украјински напади на руске рафинерије главни узрок глобалне несташице дизела. Према његовој оцени, проблем је структурне природе и пре свега је повезан са губитком снабдевања из Персијског залива.

Он је навео да би руски извоз дизела могао да помогне у ублажавању кризе, али да количине које се помињу неће саме по себи решити проблем на светском тржишту.

Истовремено, Џонсон сматра да би евентуално ублажавање америчких ограничења на руске енергенте могло да донесе додатне приходе Москви и омогући Русији да ојача своју позицију на енергетском тржишту.

Посебно је издвојио Трампову изјаву да би САД могле да обуставе обавештајну подршку Украјини уколико Кијев настави да напада руске рафинерије. Џонсон је оценио да би такав потез, уколико буде спроведен, додатно отежао положај украјинских снага.

Трамп је, према снимку који је приказан у емисији, критиковао украјинске нападе на руску енергетску инфраструктуру, уз образложење да они погоршавају глобалну несташицу дизела и наносе штету светској привреди.

Џонсон је оценио да би наставак таквих напада могао да доведе до нових тензија између Вашингтона и Кијева, посебно у тренутку када америчка администрација покушава да стабилизује цене енергената.

Према његовим речима, Европа би могла да се нађе у посебно неповољном положају. Након што је смањила ослањање на руске енергенте, постала је зависнија од снабдевања из САД, често по вишим ценама. Ако Вашингтон сада поново отвори простор за руске испоруке, европске земље могле би да се суоче са још сложенијом енергетском ситуацијом.

Џонсон: Нови напад на Иран био би знак очаја

Саговорници су разматрали и могућност да Израел поново нападне Иран, као и наводе да би такав потез могао да буде повезан са политичким интересима израелског премијера Бењамина Нетанјахуа.

Џонсон је одбацио процене да Вашингтон подстиче нови рат против Ирана како би помогао Израелу. Према његовим речима, Доналд Трамп је све више усредсређен на домаће економске проблеме и на предстојеће изборе за Конгрес.

Он сматра да би нова ескалација са Ираном могла да нанесе додатну политичку штету Трампу и републиканцима, посебно због цена горива и последица по америчку привреду.

„Да ли би то имало јасан војни циљ? Не. То би више био чин фрустрације, покушај да се покаже да се нешто ради“, оценио је Џонсон.

Он је упозорио да би Израел, у случају новог напада, могао да се суочи са снажним и разорним одговором Ирана. Према његовој процени, претпоставка да би нови сукоб аутоматски побољшао политички положај израелског премијера могла би да се покаже као озбиљна грешка.

Џонсон је такође критиковао покушаје да се актуелни сукоб представи кроз историјске сукобе древних Персијанаца и Грка. Коментаришући изјаве америчког државног секретара Марка Рубија, оценио је да позивање на античку историју не објашњава савремени сукоб и да таква реторика представља знак слабости аргумената.

Према његовој оцени, администрација у Вашингтону сада пре свега настоји да смањи економске последице кризе, док се могућност ширења рата показује као додатни ризик.

Поправка нафтних постројења могла би да траје годинама

На крају разговора посебна пажња посвећена је времену које би било потребно да се обнове оштећена саудијска нафтна инфраструктура и производни капацитети.

Џонсон је рекао да време поправке зависи од обима оштећења, доступности резервних делова и могућности да се постројења безбедно врате у рад. Позвао се на процене које су раније износили представници нафтне индустрије и други аналитичари, према којима би обнова појединих капацитета могла да траје две до пет година.

Он је нагласио да су те процене изнете пре најновијих напада, па би додатна оштећења могла да продуже период опоравка.

„Ово значи да се све више нафте повлачи са тржишта, а последице ће бити дугорочне“, оценио је Џонсон.

Према његовим речима, криза на Блиском истоку више није само регионални војни сукоб. Она прети да прерасте у глобални економски проблем који ће утицати на цене горива, индустријску производњу, снабдевање храном и стабилност читавих држава.

Џонсон је разговор завршио оценом да се ситуација у Јемену развија неповољно по Саудијску Арабију и да би у наредним данима могло да дође до даљег погоршања положаја снага које подржава Ријад. Водитељ је изразио уверење да би морал тих снага могао да се уруши у кратком року, а Џонсон се сложио да је то могућ сценарио.

Блиски истокМасовна предаја просаудијских снага опкољених код града Таиз у Јемену (ВИДЕО)

Извор: Правда